Десети живот Милоша Шобајића тече са Косова и Метохије

Снажно и силовито, ликовним језиком, Милош Шобајић бескомпромисно је говорио о страдању, бежању, гушењу, прогонима... А где су прогони, ту су и повратци.

Вратила се Галерија уметности „Приштина“, а с њом стигла и изложба Милоша Шобајића. Само велико стваралаштво зло прогона претвара у уметност повратка.

„Најважнији термин који објашњава суштину Милошевог дела јесте експлозија. Он је код нас дошао и ушао у експлозију Косова и продисао, чини ми се, у једном тренутку том експлозијм Косова са његовом Мајом и погледао те сјајне црвене експлозије на фрескама у Грачаници у Дечанима. И ми смо видели како његово срце расте“, каже Живојин Ракочевић из Дома културе Грачаница.

Шобајић је аутор и књига Слика и ћути, Мојих девет живота, али и једне позоришне драме, Вецин циркус, који је написао у сарадњи са супругом.

„Последње три године њему није било довољно да своју експресионистичку тенденцију изрази само кроз боју и на платну већ и кроз писану реч. Он је човек који је вечито трагао за истином и знањем. Он није сликар који слика и ћути, он је експлозија која се стално рађа. Феникс који нас стално подсећа да одустајања нема“, тврди Маја Искијердо, супруга Милоша Шобајића. 

Милош Шобајић је трагао за новим, самосвојним ликовним изразом – и у томе је успео. У растакању људског тела показивао је забринутост због глобализације, дехуманизације, неправде у свету...

Шобајић је стигао да напише књигу о својих девет живота, а његов десети живот почиње да тече с Косова и Метохије – заувек.