Век аустријског устава и изложба о његовом архитекти који је умро - у изгнанству

У правној науци је Kелзен остао упамћен као аутор „чисте теорије права", и данас глобално преовлађујућег концепта правног позитивизма. 

Kелзен је рођен у Прагу, тада у склопу Хабзбуршке монархије, а умро у америчком изгнанству 1973. године.

Био је Јеврејин, за њега потпуно небитна чињеница. Да себи олакша каријеру у Бечу, и Kелзен и његова супруга су прешли у хришћанство и постали протестанти.

Монархија се распала у Великом рату, а остатак територија је био у потрази за правном конструкцијом која ће га превести у сигурне републичке воде и гарантовати мањински кључ.

Ханс Kелзен је постао архитекта националног устава који у својој суштини важи и данас.

„Намера нам је била да једну апстрактну и комплексну тему поједноставимо и инсценирамо као графичку новелу. Поставка је изграђена хронолошки - породица, студије, ратови, протеривање. Али могуће је и супротно, да се крене од краја. Тек тада се заиста схвата интернационална величина Ханса Kелзена - на овој великој карти су означене земље које су или преводиле његова дела, или преузимале уставни систем који је он поставио", рекла је Хана Ландсман из Јеврејског музеја.

У време афере „Ибица" у мају пре две године, када је аустријска влада пала преко ноћи због оптужби за корупцију мањег коалиционог партнера, јавност је била у шоку.

Прву утеху је пружио државни председник Ван дер Белен изјавом „све ће бити у реду, нас штити наш елегантни устав".

Kованице о „лепоти Устава" су постале део популарне културе. Сам аутор елегантног устава Ханс Kелзен се никад није вратио у Аустрију.

„Немам поглед у његову душу, али није тешко схватити зашто се није вратио. Нове власти га 1945. нису позвале да се врати, то га је сигурно гризло. А онда је рекао, могу ја и без вас, па је себи у Америци створио нову домовину. Иза себе је оставио писану жељу да се његов пепео распе у Пацифик. Kао да је врло пазио да га постхумно не пренесу у Аустрију и ставе у неки почасни гроб. Напросто је водио рачуна да више нигде не припада", испричала је Хана Ландсман.

Најјаче симболе колективног идентитета једне нације не стварају увек њени етнички припадници.

Аустријски устав је писао Јеврејин из Чешке Ханс Kелзен; текст за аустријску химну је писала Паула Прерадовић, пореклом Српкиња, унука Петра Прерадовића.

Пракса често оставља ироничне фусноте испод идеологија крви и тла.