„Добро дошли на Голи оток“

Изложбу препоручује Горан Марковић речима да је она: „Позив да коначно физички, помоћу светлости и сенки откријемо нешто што је у нашим главама само појам о паклу. Јер, Голи оток је то - синоним за хадске муке којима су били изложене хиљаде страдалника од 1948. па до касних педесетих и увек остао само као магловита претња, а мање као конкретан географски појам са својим топонимима...“

Према његовим речима, те фотографије говоре заправо о нама сада.

„И постављају питање: Да ли смо на том уклетом острву оставили саосећање? Јер, ништа није тако присутно у тренутку који управо живимо као то - недостатак емпатије, одсуство разумевања за друге, незаинтересованост за патњу. Ове фотографије на мене делују као немо упозорење да смо заборавили да смо људи“, истиче Марковић.

Миломир Ковачевић (1961) почео је да се бави фотографијом са 17 година. Опус овог фото-репортера, истакнутог хроничара Сарајева, чије фотографије немају сензационалисти карактер и кратак рок трајања, покрива широк спектар тема - од свакодневице до табу тема.

Од 1995. живи у Паризу где је наставио успешну фотографску и излагачку активност кроз циклусе портрета становника француских градова, париских гробаља (као наставак ратних серија из Сарајева), уличних играча шаха, ноћних фотографија споменика и свега онога што Париз чини градом светлости.

За свој рад добио је многа признања, међу којима је последње од председника Француске којом је проглашен витезом за свој фотографски рад и ангажман.