Први филм Желимира Жилника од данас на Јутјубу

Дебитантски документарни филм прослављеног синеасте, снимљен је у селима у околини Новог Сада и приказује младе људе како проводе своје слободно време у винским подрумима, на игранкама, по сеоским улицама, у кафанама.

Духовити и енергични младићи и девојке се веселе и уживају, али би истовремено желели и да буду негде другде… Филм је сниман пред крај 1966. године, када је Жилник у новоосновану продукцијску кућу Неопланта филм однео предлог да направи петнаестоминутни документарац, који би се снимао у Буковцу, Крчедину и Иригу. "Знао сам неколико другара, из гимназије и са факултета. Весели и паметни младићи. Долазили би раним аутобусима у град. Виђали смо их како дремају на клупама. После школе журе да не закасне на аутобусе. Идеја је била да документарац покаже како живе код куће", прича легендарни аутор о настанку овог остварења.

Филм је премијерно приказан 1967. године на 14. Мартовском фестивалу у Београду. Жилник је написао сценарио и режирао га, а на његовом настанку сарађивали су сниматељ Михајло Јовановић Цига, тон мајстор Драган Станојевић и монтажери Драган Митровић и Слободан Младеновић. Настао је у продукцији новосадске продукцијске куће Неопланта филм, са којом ће Жилник и касније сарађивати.

Након свог дебија, Жилник је наставио да се бави ангажованим темама у кратким остварењима: Пионири малени, ми смо војска права, сваког дана ничемо ко зелена трава (1968), Незапослени људи (1968), Липањска гибања (1968), Црни филм (1971), Устанак у Јаску (1972), а касније и у оквиру игране форме и дугог метра.

Од 19. марта на Јутјуб каналу Филмског центра Србије је сваког дана представљен по један филм наших аутора, у широком дијапазону који обухвата игране, документарне и анимиране наслове у трајању од по неколико минута, па до дугометражних форми.