Узбудљив живот Милене Павловић Барили - доступан за онлајн истраживање

Галерија у Фонду има око девет стотина радова Милене Павловић, од којих четрдесет имају статус дела од великог значаја за државу. На сталној поставци хронолошки је представљен пресек Милениног опуса од 1926. до 1945. године.

У саставу сталне поставке су и витрине са Милениним личним предметима, сликарским прибором и другим породичним успоменама.

У раном периоду сликартва Милена Павловић Барили је била инспирисана људима и природом која ју је окруживала. У серији портрета често препознајемо и њен лик, па је тако једна од слика из овог периода „Аутопортет са белом током".

Прва самостална изложба у Паризу била је прекретница у њеном уметничком развоју и афирмацији. Линеарно магични период између 1931. и 1936. у њеном стваралаштву одликује се наглашеним цртежом и светлим колоритом, а својим радовима брзо је очарала сам уметнички врх Париза.

Од оца Бруна Барилија италијанског композитора, музичког критичара и песника, наследила је
љубав према тој земљи у којој је годинама радила и организовала самосталне изложбе. У Венецији је насликала нека од својих најзначајнијих дела.

Међу њима су „Уснула девојка са птицом", „Сликарка са стрелцем" и „Девојка са лампом", „Енигматска мртва природа са креветом и птицама", „Девојка са соколом"...

Последње године живота Милена Павловић Барили провела је у Америци, где је у почетку живела веома тешко, обузета носталгијом за Европом, родним домом и мајком која је живела у Пожаревцу. Да би преживела, радила је илустрације за модне часописе, између осталих за чувени часопис Вог.

Ремек-дело које може да се пореди с великим примерима ренесансне уметности „Аутопортрет са велом" насликала је 1939. године. Велики успех је остварила и у Америци, излагала је радове у Њујорку и Вашингтону, радила декор и костиме за балет Себастијан, Ђан Карла Менотија.

Изненада умире 6. марта 1945. године у свом апартману у Њујорку, у 35. години.

Приредила: Маја Милић