Музеј савремене уметности у Београду свечано отвара онлајн издање изложбе

Планирану изложбу „Рефлексије нашег времена: Аквизиције Музеја савремене уметности 1993–2019“ публика ће моћи да погледа на сајту Музеја.

Уместо у згради на Ушћу, прва поставка Музеја савремене уметности у Београду после ретроспективе Чистач Марине Абрамовић, због ванредног стања биће доступна на сајту  и друштвеним мрежама. Изложба аквизиција из последњих 25 година требало је да буде отворена 28. марта, а Музеј ће у наредном периоду уметничка дела која су набављана откупом и поклонима публици учинити доступним у онлајн издању.

Поставка обухвата више од 200 репрезентативних дела међу којима су слике, графике, цртежи, скулптуре, инсталације, фотографије и видео радови који су плански набављани за збирке музеја. Ауторке концепције ове изложбе су кустоскиње МСУБ Мишела Блануша, Рајка Бошковић, Светлана Митић и Жаклина Ратковић.

Пратећи широк дијапазон различитих језичких специфичности, али и разноврсних феномена присутних у сфери модерне и савремене уметности од почетка 20. века до данас, изложба је конципирана у 13 тематско-проблемских целина као што су: Музеј у музеју, Постулати модернизма, Друштво–Политика–Уметност, Апорије савремене сцене...

Кроз изложене целине препознају се тематске и проблемске релације али и нови динамични односи у које су поједини аутори постављени, што рефлектује динамику хетерогености музејске грађе која је била полазиште за рад на тој изложби. Кроз представљен избор може се пратити политика откупа Музеја, која је спровођена током последњих 25 година, а обухваћена дела показују две основне линије колекционирања.

Прва је историјска која прати развој модернизма на југословенском уметничком простору, а друга је везана за кретање и динамику савремене уметничке сцене. Дела савремених уметника презентују нове појаве у фигуративном сликарству, неоконцептуалне приступе, али и савремене уметничке праксе које су већином прожете тематиком политичких превирања, кризе и последица трансформације постсоцијалистичког друштва. Од изузетног значаја је и проблем распада заједничке државе, који је довео и до редефинисања изворне замисли о формирању Музеја као централног уметничког фонда тадашње СФРЈ, наводе у Музеју савремене уметности у Београду.

Из данашње перспективе, овај фонд се позиционира као један од најрелевантнијих за изучавање и излагање уметности југословенског уметничког простора и тако поприма шири међународни значај. Тенденција попуњавања збирки делима светских уметника део је пројекта који води ка стварању респектабилне европске колекције Музеја у будућности.

Повод за ову изложбу је, како се наводи, и чињеница да се у периоду од 25 година музејски фонд увећао за преко 1.400 дела домаће, регионалне и европске модерне и савремене уметности. Дела су набављана већином од уметника са домаћих и међународних изложби реализованих у Музеју и других репрезентативних самосталних и групних изложби, као и путем поклон збирки и легата. Многа дела ће поново бити приказана публици, а нека ће бити изложена први пут.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 16. јануар 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом