Ко је био Хомер и да ли је био један – питање које је увек отворено

Хомерско питање је друго име за покушај да одгонетнемо како су настала два најважнија епа хеленске књижевности – Илијада и Одисеја: јесу ли настала усменим путем, или као комбинација усменог и писаног – и је ли их саставила једна особа или ипак не.

"Истражујући хомерски језик, ми можемо недвојбено закључити да су и Илијада и Одисеја настајале у једном јако дугом периоду и на једном веома широком простору. Ако нам хомерски језик недвојбено сведочи о томе да је то артифицијални језик који у себе уграђује различите елементе хеленских дијалеката, ми онда сасвим сигурно морамо закључити да ти епови нису могли настати у једном тренутку, да их није могао створити један човек", истакла је проф. др Јелена Пилиповић, Катедра за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду.

До значајног помака у тумачењу одговора на хомерско питање дошло се и помоћу истраживања српскохрватске народне књижевности у 20. веку. У том контексту значајна су имена двојице научника.

"То су Милман Пари и Алберт Лорд. Милман Пари је, да би поткрепио своја истраживања потражио живу усмену епику. Жива усмена епика је у том тренутку у Европи заправо једино постојала на територији тадашње Краљевине Југославије и то управо у неким деловима Херцеговине. И он и његов асистент тадашњи Алберт Лорд су детаљно изучавали управо начине на који су тада још увек активни гуслари састављали оно што је нама добро познато а то је епска народна поезија и открили су много сличности са структуром Хомерових епове", рекла је професорка.

Илијада и Одисеја су два епа која се налазе у темељима античке књижевности, али и читаве будуће европске културе. Одговор на питање која ауторска инстанца је ове епове начинила може донекле одговорити и на питање о основним поетичким разликама између два епа.

"Илијада и Одисеја заправо трасирају два сасвим различита пута. Такозвани један велики пут, пут узвишене, можемо рећи до и патетичне књижевности, а са друге стране Одисеја трасира књижевност друге врсте која припада домену нечега што је условно речено посвећено малом, простом и обичном", истакла је професорка др Јелена Пилиповић, Катедра за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду.

Хомерско питање остаје трајно отворено, међутим, бројна истраживања, која се спроводе и данас, донела су многе одговоре о два хеленска епа.