Сусрет Владимира Мајаковског са Америком и Мексиком први пут на српском језику

Сугестију о природи опесничене прозе Владимира Мајаковског у путопису Моје откривање Америке, налазимо већ у наслову предговора – Песник у прози и Совјета у земљи империјализма, а ради се о списима проистеклим из боравка Мајаковског на новом континенту, месец дана проведених у Мексику и још три у Северној Америци, 1925. године.

„Мислим да је Мајаковски остао овде оно што је био – један футуриста који удара шамар друштвеном укусу, што је назив њиховог манифеста из 1912. године. Он је веома прецизан, износи одређене чињенице, његова лична запажања о Америци, Мексику, сугестиван је али је веома поетичан“, каже Мелина Панаотовић, преводилац дела.

Фамозни Мајак и надимком Светионик одржао је том приликом низ врло посећених предавања широм земље, где је најављиван као „најчувенији песник из бољшевистичке Москве“. 

„То је једна псеудоаутобиографија зато што он тамо не пише све што му се десило. Пише оно што је згодно да напише, што би ишло у прилог совјетској власти, рецимо, и њему као совјетском грађанину који се први пут сусрео са том земљом империјализма, како је он назива. Он је о Америци маштао од детињства. Постоје неки подаци да гледао каубојске филмове и има једну песму о Мексику где спомиње ласо и каубоје и то је једна његова фасцинација од малих ногу. Пре саме посете Америци написао је две поеме Сто педесет милиона и Летећи пролетари и тамо он пише о Чикагу иако га није видео“, објашњава Панаотовићева.

Књига је пре 100 година објављена у Њујорку, наредне године и у Русији, а ово двојезично, пажљиво приређено издање, јесте први одштампани подухват младог новосадског колектива „Кармела“, уједно и прво издање овог штива на нашем језику, неприсутно у ранијим сабраним делима Мајаковског.