Монографија о Урошу Тошковићу мапира и документује немир у животу познатог сликара

Према оцени европских ликовних критичара Урош Тошковић је био један од најбољи светских цртача двадесетог века. Био је ексцентрик, мењао је место боравка, али углавном живео на улицама светских метропола. Капитална монографија сликара Бојана Крљића који више од две деценије истражује Тошковићево дело и живот, доноси заокружену биографију и увид у богатство опуса чувеног сликара.

Истрајавање једног уметника омогућило нам је да заокружимо биографију другог уметника. А Тошковићева биографија била је, за разлику од статичног покрета његових слика, експлозивна и зачудна. Свако мировање је само епизода. Баш као и она варка у тренутку заустављеног кретања на његовом цртежу. Јер немир је унутрашњи и он покреће.

Монографија мапира и документује тај немир у животу Уроша Тошковића. Као и његову естетику почев од 50-их у Београду, преко Париза, Њујорка, Лос Анђелеса. Фотографијама, плакатима које смо први пут у прилици да видимо. Открива потпуно непознате детаље и утицај на друге уметнике.

„Тошковић је у Лос Ангелесу снимио експериментални филм са редитељком Доном Дејч 1969. године, који се зове Портрет. Наши редитељи су били инспирисани Тошковићем. Предраг Голубовић је, на пример био под утицајем Тошковића када је снимио филм Сезона мира у Паризу“, напомиње сликар Бојан Крљић, аутор монографије.

Био је један од родоначелника колоније југословенских сликара у Паризу. Друговао је са Белмондом, Сартром, радио са Пикасом, Далијем и Јонеском, а живео је под мостовима Сене.

„Моге ствари за које смо мислили да је мит, у ствари су, ја сам добио информације из прве руке од људи света културе и ликовних критичара, да су ствари биле тачне. Да је на пример, Салвадор Дали када је видео на једној групној изложби у Паризу Тошковићеве радове, желео је да излаже заједно с њим“, додаје Крљић.

Однос Уроша Тошковића према животу био је дубоко неконвенционалан, а однос према уметности страсан.

„То је пре свега нека поетика надреализма која је красила његову идеју и његове идеале. Мислим да је и тај Други светски рат обележио његов однос према свету, према животу, и да је он све време носио тај неки немир“, наводи Љиљана Ћинкул, историчарка уметности и ликовна критичарка.

Захваљујући колекционарској страсти Бојана Крљића, која је прерасла у пасионирано истраживање живота уклетог уметника, заокружена је биографија, али и пружена могућност да погледамо богатство опуса сликара Уроша Тошковића.