Роман Филипа Грујића „И онда опет, из почетка“, први прави миленијалски роман у српској књижевности

О пријатељима и девојкама. Експлозија емотивности и карневал лудила генерације која се ближи тридесетим годинама. Његове генерације. Оне којој је концепт глади непознат, али чије детињство као забавну памти игру у којој флаше напуњене водом глуме бомбардовање. Која не зна где су границе љубави, али зна где су границе искрености. И такав је његов јунак, наратор, баш као он. Вечито у потрази за нечим, што ће му како каже дати уземљење.

„Јер просто све је толико широко, све је толико могуће, нема нечега што се догађа, ово мора, овако треба, него све би требало. И све нешто би морало, а ни сам не знаш шта треба и шта мора“, каже Филип Грујић.

Из перспективе осетљивости својих година Филип Грујић исписује причу о проблему младих, који желе да буду недефинасани, а са друге стране не знају како да живе недефинисани. Који се заљубљују, али имају страх шта ће та заљубљеност да им донесе.

„Кључни страх је страх од досаде у односу који ти је леп. Да ли си спреман да са неким делиш досаду. Када кажеш да јеси, онда си просто спреман. Мој јунак у роману није био спреман да дели са неким досаду и да замисли да ће та досада бити његова вечна досада у којој ће уживати“, наводи писац.

У својим нитима И онда опет из почетка јесте и љубавни и роман о породици, али и роман о страху од самоће.  

„Страх од тога да ти понекад правиш избор да будеш сам. Ако си несрећан у том избору та самоћа је заиста погубна. Јер, ја сам желео ову самоћу и добио сам је, а сада је не желим“, додаје Грујић.

Колико је јунак Филиповог романа његов и јунак његове генерације, толико је то јунак нашег доба. И нико нам до сада није пружио могућност да уђемо и спознамо тај свет младости као он.