Франк Кастроф и БДП нас воде у путовање са Дантеом кроз пакао и чистилиште

Кроз олује одушевљења и олује негодовања прошао је Франк Касторф пре десетак година са представом Прстен Нибелунга у Паризу, која је подразумевала четири представе од пет сати у четири ноћи.

Београдска Божанствена комедија траје „тек“ 270 минута. Причу о Дантеовом силаску у пакао и путовању кроз чистилиште и рај и његовом приповедању о круговима пакла, Касторф је узео као основу, а комбинујући је с Хандкеом, Мандељштамом створио је представу пуну метафора и асоцијација. Нешто као фри џез – каже Касторф.

„Данте, заједно са личностима као што су Мандељштам, Тенеси Вилијамс, Достојевски, спада у људе који су се увек залагали за то да човек у патњи задржи своје људско достојанство. А то може да буде узор за наше доба брзог живота који кокетира само са површношћу“, каже редитељ.

У ауторској екипи су сарадници Франка Касторфа из целог света и наравно сценограф Александар Денић, годинама одан раду са немачким редитељем. Глумци – у изазову који се не пружа често.

„Оно што ми проживимо кроз ову представу, што проживимо кроз једну сцену ове представе, мислим да то изискује велику пажњу и жртву и публике да би на крају заједно дошли до раја који треба да заокружи ову причу“, истиче глумац Александар Радојичић.

Када се, после представе, виче само „браво“, Касторф се пита „шта није у реду“. Тако је било недавно у Бечу после премијере његове представе по делима Хандкеа. Да ли се то исто Касторф пита и сада у Београду?