Лодовико Отавио Бурначини – градитељ позоришних илузија

Лодовико Отавио Бурначини је био један од најважнијих позоришних инжињера европског барока. Отац Ђовани је такође био градитељ бина. На позив двора, читава породица се из Венеције сели за Беч око 1650.године. Ту ће Бурначини јуниор временом престићи сву конкуренцију и постати главни царски и краљевски градитељ позоришних илузија. Иза њега је остала велика архива позоришних цртежа, која се сада представља на изложби „Гротескна комедија".

"Боје цртежа су и данас раскошне, што је невероватно, кад помислите да су настали у другој половини седамнаестог века - дубоко црвено, богато плаво, прекрасни зелени и жути тонови, стварно уживање за око.Поставка је подељена у девет поглавља. Посебне теме чине мушкарци који играју женске улоге, затим особе ниског раста које су наступале заједно са децом, дворске луде и маске направљене од коже и картона у комбинацији јаке шминке. Изложбу затварају Бурначинијеве визије будућности", истакао је Руди Рисати, кустос изложбе.

Стотинак метара од Позоришног музеја, тамо где је данас Национална библиотека, 1660. године је стајало велико позориште које је на позив цара Леополда подигао Бурначини. Сваки детаљ је био његов - дрвена конструкција до висине црквених звоника, велики партер са два реда ложа, бина за брзе измене, све сценографије и костими.

Зграда је демонтирана после само две године на инсистирање бечких Језуита, јер је правила конкуренцију њиховом театру мистерија. Језуити су тада за Круну водили читав систем образовања у царству - а позориште у Антиреформације није било ни уметност, ни забава, већ део контролисане едукације.

Код Бурнациниа је играо италијански Харлекин сат ипо, нешто ниже код Језуита персијски „Кир Рекс" од заласка до изласка сунца. То није могло да заврши добро по Бурнацинија. На сву срећу, у позоришту увек све заврши добро.