У потрази за идентитетом – словенска књижевност из угла шпанског слависте
Аргентиски слависта, преводилац, универзитетски професор и књижевник Еухенио Лопес Ариасу, гост је Београда. Повод за његов долазак је објављивање књиге „Идентитети – есеји о словенској књижевности“ на српском језику.
Еухенио Лопес Ариасу словенском свету приступа истовремено као његов познавалац и као неко ко тај свет посматра из друге културне средине.
Како се идентитет обликује, мења и преиспитује кроз књижевност, језик, културу и историјско искуство у средишту је његовог интересовања.
То потврђује књига огледа о делима писаним на словеначком, српском, бугарском, чешком, пољском и руском језику.
„Врло рано сам се заинтересовао за словенску књижевност, још као тинејџер. Од шеснаесте године почео сам да учим руски а потом полако да се занимам за цео словенски свет, поготово јужнословенски.Тако сам кренуо са учењем и других словенских језика. Проучавање књижевности и култура много нам помаже да боље разумемо сопствени идентитет јер нас смешта у културни оквир једног народа и познавање језика.Такође, дозвољава да се упозна та култура, да се схвати“, наводи Еухенио Лопес Ариасу.
Залази у књижевну историју словенског света али анализира и дела савремених аутора попут Дубравке Угрешић, Бране Мозетича, Владислава Бајца, Георгија Господинова како би истражио различите облике идентитета – национални, друштвени, антрополошки, лингвистички, родни.
„Идентитет је у сталном процесу обликовања. Идентитет мора да се адаптира на све промене у свету. да га прати. Ја то тако видим. Свет се променио и ми са њим. Потребан нам је нов идентитет“, сматра Лопес Ариасу.
Књига Идентитети коју су са шпанског на српски превели Драгана Бајић, Ксенија Билбија и Бранко Анђић, иако се темељи на научном истраживању написана је руком искусног приповедача те је тако намењена не само славистима већ и широј читалачкој публици.
