Бесмртна песма Мике Антића – стихови који су испратили песника

Глумац Миодраг Петровић, који је „Бесмртну песму“ говорио на сахрани Мирослава Мике Антића, четири деценије касније поново казује те стихове за емисију РТС-а „Око магазин“.

„Кад ме буду износили, нека прочитају моју Бесмртну песму.“ Тако је, на цедуљици, своју последњу жељу записао Мирослав Мика Антић.

„Бесмртна песма“ једна је од његових најпознатијих и најцитиранијих песама, али и много више од тога. За многе, она је Микин лични тестамент – неколико строфа у којима је сажето оно што је целог живота говорио, писао и живео: да човек не нестаје онда када га више нема, већ онда када га више нико не носи у себи.

Песма је први пут објављена 1985. године, у збирци „Тако замишљам небо“. Посебну симболику добила је после смрти Мирослава Мике Антића, 24. јуна 1986. године.

Пред смрт, песник је оставио писмо адресирано на Дуду из комшилука, у којем је написао: „Кад ме буду износили, нека прочитају Бесмртну песму. А кад ме покопају, нека Јаника Балаж или Тугомир одсвирају Пира манђе коркоро. Нико не сме да ми држи говор.“

Тако је и било. Стихове „Бесмртне песме“ на сахрани Мирослава Мике Антића говорио је Миодраг Петровић, глумац Српског народног позоришта из Новог Сада.

Четири деценије касније, Миодраг Петровић поново говори „Бесмртну песму“ – овога пута за емисију РТС-а „Око магазин“.