Европска ремек-дела детроитског Уметничког института на изложби у Риму

Поставка Импресионизам и даље обухвата ремек-дела настала између 1840. и почетка 20. века, а повезује их преиспитивање до тада актуелних уметничких канона и потпуно нови, модерни сликарски израз. Зато је импресионизам паралелно сликарска еволуција и револуција. Уметници Реноар, Дега, Пизаро, Сезан, редефинисали су сликарски језик визуелном осетљивошћу, што им је омогућило да усмере поглед ка савременом животу.

„Уметнички институт у Детроиту имао је визију, набавио је ова ремек-дела пре негo што је остатак света схватио њихов значај и почео да их цени као што их ми данас ценимо. То је у складу са историјом града Детроита. Својом аутомобилском индустријом поставио је цео свет на четири точка, да би исто тако Институт, пре било ког другог музеја у Америци – дакле први, створио колекцију невероватних ремек-дела: Матиса, Реноара, Ван Гога, Сезана“, објашњава директор музеја у Детроиту Салвадор Салор Понс.

Постимпресионистичке слике Ван Гога тумаче стварност кроз ритмичке, живописне потезе четкицом, снажно комуницирајући уметниково емоционално стање. Шест Пикасових дела преносе сложеност његовог уметничког путовања са акцентом на кубизам.

„Један од есенцијалних нуклеуса изложбе су слике настале током Првог светског рата, којима се најављује нови стил. Издвојио бих три Матисова дела, од којих су два из 1917, док је треће ремек-дело Прозор настало 1905. Затим следе слике, које припадају периоду после Великог рата, па се мења и тематика, дела потписују Хекман и Кокошка“, истиче кустос Клаудио Замбјанки.

Поставку затварају дела немачке авангарде, попут Кандинског који експресивно и апстрактно приказује драму Немачке кроз дубока друштвена и духовна превирања првих деценија 20. века.

Импресионизам је стил снажног индивидуализма са отиском душе у песку. Управо зато је инспиративно предворје свих уметничких праваца 20. века.