Национални трезор културне баштине – дигитализоване заставе Србије и књига о њиховом путу

Заставе Србије вијоре се данас са зграда институција у Србији и Српској. Чувена српска тробојка је симбол слободарског народа и представља верну слику значајне историје Срба. Дигитализовано је седам застава и постављено је од данас на Национални трезор културне баштине.

Како је наша застава претрпела турбулентна времена кроз историју за Дневник је говорио др Данко Леовац, професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

– Борба за нашу заставу је трајала доста дуго, за ову чувену тробојку. Прва застава нововековне Србије успостављена је Сретењским уставом 1935. године. Међутим, пошто је он брзо укинут, нестало је и те тробојке.

Тробојка коју ми данас познајемо на неки начин успостављена је 1939. године и од тада пратимо њен континуирани развој, све до ове наше данашње званичне заставе, успостављене 2010. године законом.

Застава је као што рекли један од важнијих државних симбола и представља на неки начин ту спону између свих друштвених слојева и једну кохезију између свих слојева наше друштво која треба да нас обједињује и на неки начин нам указује те заједничке вредности према отаџбини које дугујемо.

Поред дигитализованих застава објављена је и књига Симбол слободе и јединства која је на неки методичан начин описала развој српске заставе.

– Књига представља један део овог важног пројекта, поред Националног трезора, и у самој књизи пратимо историјат наше заставе највећим делом од почетка 19. века до данас.

Важно је да је књига објављена и на српском и на енглеском језику, значи двојезично. Тако да и они који не знају или слабје познају српски језик, а познају енглески могу да се упознају са историјатом наше заставе кроз ову кратку књигу.

Застава симболизују јединство нашег народа, где год се налази. Колико је важно да наша дијаспора, а посебно деца српских допунских школа од европских земаља до Аустралије приступе Националном трезору културне баштине и шта Ви чините по том питању?

– Важно је нагласити да је сам трезор и ова књига представљају, на неки начин, спој између традиционалног и модерног. И трезор, где имамо дигитализоване и где ће бити дигитализоване не само заставе већ и други делови наше културне баштине, омогућиће деци из дијаспоре слободан приступ најзначајним артефактима нашег културног блага. Да се боље упознају са историјом, културом и традицијом свог народа и да се уче поштовању ових традиционалних вредности којима треба да тежимо.

Како ћете допрети до дијаспоре?

– Важно је нагласити сарадњу са различитим министарствима, попут Министарства просвете, Министарства спољних послова, преко којих би у допунским школама у иностранству, где се школују наша деца, требало би више пажње обратити на државне симболе, поготову и нашу заставу, којој данас посвећујемо највећу пажњу. На тај начин да се наша деца у иностранству упознају са својом прошлошћу и својим коренима.

Са те стране треба нагласити и овај трезор, фондације, преко кога деца могу да се ближе упознају, поготово у данашњем свету, дигиталном, са свим овим елементима наше историје, културе и државности.