Тужна љубавна прича и како је Гете постао звезда свог времена

Јохан Волфгангу фон Гете је тек био напунио 25 година када је објављен његов први роман Јади младог Вертера – љубавна прича у којој се бави сукобом између срца и разума, као и деструктивним последицама неузвраћене љубави и егзистенцијалног очаја.

Љубавни троугао – Вертер, Лоте и Алберт

Протагониста романа у писмима је Вертер, млади правник, као и сам Гете тада, који се увек назива презименом и изгледа као да нема име. Вертер је осећајан и страствен младић који се заљубљује у Лоте. Међутим, она је вереница угледног и рационалног Алберта. И ето невоље.

Лоте је према Вертеру љубазна, брижна и пажљива, али од самог почетка искрена и јасно му ставља до знања да воли свог Алберта и да не жели да започне романтичну везу с њим. Она ужива у Вертеровом друштву и свесна је његових осећања, али покушава да балансира између њиховог пријатељства и своје везе са Албертом.

Ипак, током годину ипо дана, између Лоте и Вертера развија се дубока емоционална повезаност, Вертер се све више препушта својим осећањима према њој, а на крају чежња превазилази платноску љубав. Он покушава да је пољуби… Не успевајући да се носи са својим осећањима, изолован и не видећи други излаз, Вертер себи одузима живот.

Уметнички трик

Гете је роман, који је делом инсиприсан догађајима из његовог живота, написао за само месец дана. Објављен пред почетак сајма књига у Лајпцигу (29. септембра 1774.) и одмах је постао бестелер. Док су једни у томе видели атак на буржоаски брак и морал, други су страсног младиц́а узимали за узор.

Прво издање романа појавило се анонимно и почиње кратким уводом „уредника". Чињеницу да је овај „уредник" фиктиван, баш као и писма која следе, читаоци тог издања нису могли да препознају.

Овакав уметнички трик сугерисао је да су писма упућена Вертеровом најбољем пријатељу Вилхелму – аутентична. Улога Вилхелма је припала читаоцу: он постаје саучесник у интимним осећањима која наизглед аутентични писац писама открива најближој особи.

Тек касније, након великог успеха романа, сазнало се да је Гете аутор, и следећа издања су носила његово име.

„Вертерова грозница"

У такозваној епохи Sturm und Drang – времену у којем су се млади писци и уметници борили против опседнутости рационалшћу међу племством – Гете је својим Вертером погодио дух времена младе генерације. Чинило се да су посебно многи младиц́и саосец́али са Вертером и чак се поистовец́ивали са њим.

То се, између осталог, манифестовало, имитирањем моде описане у роману.

„На пример, људи су се облачили као Вертер – плави сако и жути прслук – што је било прилично неуобичајено", каже Хајнц Дриг, професор историје књижевности 18. и 19. века на Гете универзитету у Франкфурту.

Тај феномен се често назива „Вертерова грозница". Дриг описује Вертера као „паневропски феномен", а такође је и у источној Азији до данас врло популаран.

„Вертеров ефекат"

Међутим, Вертеров утицај имао је и своје мрачне стране. Наиме, „Вертерова грозница" укључује и „Вертеров ефекат": након објављивања романа, дошло је до низа самоубистава која су била повезана са причом из романа.

Гете је због тога објавио другу верзију романа. Она је била опсежнија и имала је за циљ да помогне читаоцима да се дистанцирају од Вертера.

Израз „Вертеров ефекат" сковао је – 200 година касније – социолог Дејвид Филипс да би објаснио како романтизовани прикази самоубиства у медијима могу да изазову имитативно понашање, посебно међу младима.

Гете – поп звезда?

Може ли један роман данас имати тако велики утицај на друштво? „Мислим да данашња снажна идентификациона искуства долазе више из филмова и музике него из књижевности", објашњава Дриг.

Вертер је „отворио нешто ново", а Гете је тим романом покренуо нови начин размишљања. Из данашње перспективе, Гете је можда био нешто попут „поп звезде", јер је идентификација с тим текстом била тако снажна, као што је то данас случај са поп-културом", каже Дриг.

Ко су данашњи узори?

Пре само неколико деценија, узори су биле поп звезде. Психолог и психотерапеут Лотар Јансен објашњава да се данас, захваљујући друштвеним мрежама, узори, посебно за младе, све више раздвајају у „сегменте који више нису докучиви".

Јансен говори о „мини-Вертерима" на интернету: младим људима који на друштвеним мрежама деле своја искуства с менталним болестима. Многи се са њима могу поистоветити, али постови често имају „самопромотивне особине" и нефилтрирани доспевају до широке публике путем интернета.

Стручњаци истичу да је важно отворено се бавити менталним болестима и самоубиством, али је, сматрају, кључно како се та тема третира – посебно у медијима. Да би се избегао „Вертеров ефекат", мора се водити рачуна да се ментална болест и самоубиство не романтизују .