Називи улица као сведоци историјских и друштвених кретања

Ходонимима, односно називима улица не баве се само ономастичари, лингвисти и филолози, него и други научници.

„Дубинско истраживање ходонимије, односно назива улица, су започели географи, тачније културни географи седамдесетих година. А у задњих 30, 40 година у Србији и бившој Југославији, у југоисточној Европи највише су се ходонимијом бавили етнолози и антрополози“, наводи др Срђан Радовић са Етнолошког института САНУ.

Имена улица учествују у стварању слике једног града.

„Историјске улице, улице у историјским језгрима појединих градова, могу да буду битни за идентитет града, поготово ако трају деценијама, понекад столећима. И онда оне могу да буду и препознатљив маркер за поједине градове. Кнез Михајловом улицом којом можда становник Србије, или неких других суседних земаља, није никада ни крочио, али је чуо за Кнез Михајлову улицу и зна да се налази у главном граду Србије, Београду“, додаје Радовић.

Називи улица као идентитет града 

Идеолошке силе у градовима најјасније се уочавају у именима улица. Осим што су оријентири у градском простору, имена улица или ходоними су и носиоци симбола који стварају идентитет града и његових становника.

„Промене назива улица могу да показују да одређене власти или водећи друштвени, културни и политички слојеви у некој средини желе да означе простор одређеним сетом вредности који је њима близак и да га именовањем улица да га инсталирају у јавни и свакодневни простор“, напомиње др Срђан Радовић.

Други мотив, такође једнако важан, може да буде то да није толико битно који је нови назив, него да се одстрани неки претходни, старији, додаје Радовић.

Друштвене промене кроз називе улица

До промена имена улица не долази само услед великих, револуционарних друштвено-историјских дешавања. Дешава се и да ходоними буду промењени у ходу.

„Преименовање такође може да се дешава и када нису превелике политичке промене. На пример, занимљив је податак да је 1896. године Београдска општина променила скоро две трећине назива београдских улица – у доба када није било превеликих политичких преврата“, додаје Радовић.

Ходоними осликавају живот улице. Стамболски друм – Цариградски пут – Крагујевачки друм – Улица краља Милана, па Маршала Тита, да би се пред крај 20. века једној од главних београдских улица вратио назив из периода владавине Обреновића.

Овај низ ходонима показује како се мења историјски амбијент у једном друштву. Друштвене промене су сталне, а имена улица су један од маркера који их може осветлити и када су видљиве и када нису.