"Сакрална модерна" – цркве од бетона и метала

Какве цркве градити данас? Та дилема се у сакралној архитектури први пут појавила са Југендстилом, али онда ургентније средином прошлог века, од Корбизјеове бетонске цркве у Роншампу. Аутори мултимедијског пројекта „Сакрална модерна“ уједињују фотографију и теорију у бину за теолошке поруке данашњице. Колико их фотографија воли, те цркве од бетона и метала?

„Мислим да су јако фотогеничне. Око камере је моментално савладано њиховом лепотом и једноставности. Ти атмсоферични простори делују на ум посматрача, који не може друго него да их преводи у божанске. Кроз промишљени систем отвора и тунела светло улази у кубичне просторе, што на фотографији добија ефекат скулптуралних светлосних форми“, рекао је Џејми Макгрегор Смит, аутор књиге и фотографија.

„Однос између сакралне архитектуре и бетона је темељно одређен. Бетон обнавља примордијални квалитет архитектуре као моћи градње. И старији објекти од камена су рачунали на ефекат монолита. Бетон као монолитски материјал у принципу ради то исто. Црква иза мене то добро илуструје: Бетон се као цвет формира према светлу, цепа да би пропустио зраке Сунца и тако довео у везу два аспекта сваке сакралне архитектуре - фасцинацију и страхопоштовање“, рекао је Ивица Брнић, професор архитектуре на Техничком универзитету

Црква бечког архитекте Виктора Хуфнагла с почетка осамдесетих спада у трећу генерацију бетонског сакралног дизајна. Од пре две године је у власништву Српске православне цркве. Аутор је представља у поглављу „Величанствено“.

„Кад сам је први пут видео споља, остао сам без даха. Унутрашњост је још фасцинантнија. У поредјењу са другим објектима, њени архитектонски украси и колори поседују јединствене сликарске квалитете. Форме су симболички везане, представљају Месец, звезде, небо и буде осећај универзума који постоји ван наше физичке реалности. Џејми Макгрегор Смит, аутор књиге и фотографија.

Српска православна црква нерадо напушта традиционални стил, али и она развија укус са временом. Храм Богородице Акатисте у Бечу добар је пример: Централна перспектива Византије, степенаста пирамида Месопотамије; испод бетон, споља опека, а унутра мајолика Југендстила - и православна литургија.