Етно – знамо ли шта тај појам стварно значи

Појам „етно“ везан је за наслеђе и културни идендитет, али је последњих деценија често фраза која се приписује садржајима и производима који нису обележја традиције. То је била главна тема конференције етнолога која је одржана у Чачку, а организовали су је Народни музеј Чачак и етнолошка секција Музејског друштва Србије у оквиру програма престонице културе.

Последње три деценије појам етно често се користи у предузетништву, трговини, па и музици без правих обележја традиционалне културе. Због тога су етнолози из десетак културних и научних установа покушали да нађу решење за боље повезивање струке и науке у циљу праве употребе префикса етно.

„Наша струка као и удружења морају да заузму заједнички став и покрену одговарајуће кораке да се заштити оно што је прави идентитет, да се појам етно не користи за све“, рекла је Ивана Ћирјаковић, етнолог Народног музеја у Чачку.

Туристички сектор посебно је преплављен смешатајима, ресторанима па и туристичким аранжманима који у свом називу имају и етно. За право представљање културе и традиције у етно туризму из струке предлажу одређену врсту стандардизације где би се и држава укључила.

„Сви учесници у етно туризму, као и ми који смо учесници у стварању културе требало би да имамо помоћ од стране државе. Тако би се створио један јавни однос који би према законским актима дефинисао појам етно туризам“, рекао је Марко Стојановић, музејски саветник, Етнографски музеј Београд.

Конференција је имала и међународно учешће где је представљен Музеј банатског села у Темишвару који је на отвореном. Простире се на више од 15 хектара и на прави начин представља разноликост етничких заједница у Банату кроз поставку свега оно што традиционално чини банатско село.

„Током претходне године имали смо око 150 хиљада посетилаца, већи део је био из Србије. Покушавамо да у оквиру привремених поставки прикажемо разне елементе и разне аспекте савременог живота који потичу из традиције“, рекао је Андреи Милин, Музеј банатског села Темишвар.

Улогу у заштити културног идендитета имају и фолклорна друштва као и приватне колекције традицоналних предмета . Неки су се нашли и у музејима попут поставке грађанске куће са краја 19. века у недавно отвореном Етнографском музеју у Чачку.