Пропаганда иста, средства се мењају – изложба у Војном музеју о „хартијама једног времена“

Данас преко друштвених мрежа и телевизије, а некада са плаката и прогласа – пропаганда је иста, само се средства мењају. Колико је била страшна немачка ратна пропаганда овде у Србији, најбоље ћете моћи да осетите ако обиђете Војни музеј на Калемегдану. А ваљало би, како због минулих времена, тако и због оних која долазе.

Како бисте реаговали да видите испред себе објаву, којом су немачке окупационе власти наредиле да се за једног убијеног војника стреља стотину, а за рањеног 50 грађана Србије, на основу које је стрељано око 3.000 ученика и грађана Крагујевца? Управо та објава и још стотине докумената су, после осам деценија у Војном музеју на Калемегдану, представљени на изложби под називом Хартије једног времена, немачка ратна пропаганда од 1941. до 1944. Нико није равнодушан према порукама које ови плакати носе.

Само један поглед на плакате, показује да се у последњих 80 година није много променило када је реч о ратној пропаганди. Јаке и јасне поруке, дефинисане циљне групе и упечатљиве слике, које никога не остављају равнодушним.

„Поводом 145 година од настанка Војног музеја и његовог формирања, приредили смо изложбу Хартије једног времена, немачка ратна пропаганда. Ради се о немачкој ратној пропаганди која је спровођена на територији окупиране Југославије, тежишно Србије, у периоду од 1941. до 1944. године. Напоменуо бих да је изложба изазвала велику пажњу јавности, те да смо зато одлучили да је продужимо до 12. јануара 2024. године“, каже потпуковник Миливоје Милисављевић, дирeктор Војног музеја Београд.

Изложба је подељена на шест тематских целина са намером да се прикажу правци деловања немачке пропаганде, која је обухватала цео свет, и њени циљеви.

Део плаката рађен је у Берлину и био је намењен пре свега неписменима, који су само преко слике могли да прихвате пропагандне поруке.

Занимљиво је да је изложбу коју су Немци организовали у Београду 1941. године посетило чак 90.000 људи.

„У центру тих плаката су поруке које се односе на српског сељака, када би видео плакате, које 70 посто једног плаката заузима слика, која је била главна визуелна комуникација са становништвом, када би видели слику, много би лакше примили ту поруку и фактички били изманипулисани“, рекла је Милица Јаковљевић, кустос и аутор изложбе.

Изложбу у Војном музеју заинтересовани могу да посете до 12. јануара наредне године.