Палестински град Јерихон на Унесковој листи светске баштине

У Ријаду се одржава састанак Комитета за светску баштину, који ће трајати до краја месеца. Објављен је списак нових локација које су постале део Унескове листе светске баштине. То је 25 места, међу њима је и палестински град Јерихон на Западној обали. Израел је напустио Унеско пре четири године оптуживши ту организацију за пристрасност и умањење везе јеврејске државе са Светом земљом.

Археолошко налазиште Тел ел Султан у Јерихону је сада постало „место светске баштине у Палестини“. Док су палестинске власти поздравиле ту одлуку, потез Унеска је критиковао Израел.

Министарство спољних послова Палестинске управе похвалило је то као признање културног, економског и политичког значаја Јерихона и сведочанство 10.000 година људског развоја.

Каже се и да је то место саставни и вредни део разноврсног палестинског наслеђа.

„Припремили смо архивски материјал о налазишту Тел ел Султану, на коме смо радили од 2018. године. Тај локалитет је ушао у фазу процене пре годину и по дана. Драго нам је што смо добили препоруку Међународног савета за споменике, саветодавног Комитета за светску баштину. Та одлука је национално достигнуће палестинских власти“, рекао је Ахмад Раџуб, генерални директор Одељење за светску баштину у палестинском министарству за антиквитете.

Смештен у долини реке Јордан, Јерихон се налази између те реке на истоку и Јерусалима на западу.

Пре 13 година био је прослављен као најстарији град на свету са зидинама из модерног каменог доба.

На археолошком налазишту Тел ел Султан откривени су остаци утврђеног града.

„Одлука Унеска је важна и са политичког аспекта јер се подржава палестински суверенитет над палестинском земљом и штити наше наслеђе. Из перспективе културе, наше је право као Палестинаца да региструјемо оно што представља достигнуће народа и његов допринос историји цивилизације“, истакао је Ахмад Раџуб.

„Тел ел Султан има историју која датира до периода неолита преко раног бронзаног доба, коришћен је у гвозданом добу, римском и византијском периоду“, наводи Ваел Хамамира, директор Одељења за антиквитете у Витлејему.

Вода из извора и система за наводњавање користи се и данас. Локални и страни археолози су последњих деценија открили утврђења са концентричним круговима начињеним од цигала које су се сушиле на сунцу.