Како се иглом и концем прави додатна чаролија на позоришној сцени

Од малих ногу Катарина Грчић посматрала је мајку док шије и уживала у томе. Тако је заволела кројење и данас је костимограф у Народном позоришту у Београду. Катарина објашњава како настаје један костим и шта је све потребно да једна представа угледа светлост дана.

„Када сам почела да радим као асистент за позоришне представе, онда сам у радионицама видела прави начин - како се кроје костими, како се ствара од материјала“, почела је своју причу Катарина.

Израда костима почиње од визије редитеља представе. На основу тога Катарина израђује скице.

Када их редитељ одобри, следи набавка материјала, који се потом носе у кројачницу на шивење, где глумци долазе на кројачке пробе.

„Шта је мисао редитеља и како жели да спроведе своју причу, да ли је то у савременом тренду или инспирисано неком епохом - све зависи од тог концепта. То може да буде савремено, али ја гледам да га некако померим да буде неки помак у начину третирању материјала, и начина израде, не оно што би се носило на улици сваки дан”, додала је костимографкиња.

Како су и костими важни за успех представе, костимограф мора много тога да зна, посебно ако креира за одређену епоху.

„Треба и да знамо временске одреднице у неком раздобљу и некој земљи. То су почетни тренуци одакле крећемо скупљамо пуно података историјских , када скупимо све податке историјске писане из тог периода.

Костими који су овде су из балетске представе Корсар, па то је неки отприлике 18. век значи једна орјенталана пијаца где су трговци робљем продавци , купци предствљени у костимима из тог периода, који су стилизовани доведени у неку форму прилагођени балетским играчима и они представљају различиту орнаметику третирану бојама и одражава ту епоху и тај период”, описује на конкретном примеру свој посао Катарина.

Катарина каже да иглом и концем ствара чаролију на сцени у којој је сваки детаљ битан. Њен посао је једна врста сликарства и начин да, како каже, изрази и свој карактер.