Бранко Ћопић – омиљен и прогоњен, али у својим Хашанима никада заборављен

Свом завичају, бајковитим Хашанима, подно Грмеча и „змајевих крила“, велики писац, душе мекше од памука увек се радо враћао.

„Долазио је често у своје село у свој Подгрмеч. Волио се дружити са својом фамилијом и са својим мјештанима, својим Подгрмечлијама и највише времена проводио с њима“, каже Бранков родјак Слободан Ћопић.

„Једном је дошао па смо ми у школском воћњаку сједили сви. Бранку је донешена столица. Онда је нама причао неке догодовштине из својих младалачких дана из живота, пјесмице засмијавао нас“, наводи Слободан Рајлић из Хашана.

Осим прича и успомена, на Бранка сада подсећа и својеврсна башта сљезове боје – реновирана родна кућа, поред ње учионица на отвореном, нешто даље је и деда Тришин млин као право стециште пишчевих јунака. Затим, спомен-школа у којој је срицао прва слова.

„Нама и јесте био главни циљ да управо радимо да доприносимо изградњи и уљепшавању Ћопићевог завичаја да бисмо могли да прихватимо излетнике екскурзије, посјетиоце. Ја се надам да ће Хашани постати једна отворена учионица за све љубитеље књижевних дјела Бранка Ћопића из цијелог свијета“, истиче Душанка Дакић из Завичајног удружења „Бранко Ћопић“.

Последња збирка прича Башта сљезове боје је на неки начин и Бранкова аутобиографија и књижевни повратак у завичај и детињство. Бранкова башта заједно са родном кућом јесте и тек би требало да буде најлепша слика Хашана.

Оно што ту слику квари јесте то да у Хашанима сада живи мање од 200 душа. А у школи свега су три ђака.