На стакленом путу – стакларство на тлу Србије кроз векове

Крхки стаклени предмети били су један до симбола грађанске културе, статуса и идентитета појединаца. „На стакленом путу“ зато спознајемо историју националне производње стакла од половине 19. до половине 20. века. Изложба обухвата више од 130 експоната из најзначајнијих сачуваних колекција стакла у Србији.

„Током ове године заједно са Музејом науке и технике покренули смо низ пројеката и пре свега нам је фокус био локалним срединама у којима се развијала стакларска производња, а које више нема. То су, пре свега, Параћин, Прокупље, Зајечар. Када говорим о производњи које више нема, мислим на обликовано стакло. У неким форматима производња стакла и данас постоји, али уметнички обликовано стакло изумире у нашој средини“, наглашава Биљана Црвенковић, координаторка Групе за стакло при Националном комитету ИКОМ и ауторка изложбе.

Додаје да су највећу продршку имали од Министарства културе, као и да су се колеге из других музеја потрудили да све оно што је остало од примерака произведених у нашим фабрикама, сачувају и анимирају јавност како би више пажње посветили тој врсти наслеђа.

У Музеју примењене уметности организатори су желели да ставе акценат на првих сто година стакларске производње у Србији. Са утемељењем модерне државности, српски владари имају јаку жељу да учврсте проиводњу стакла, али тек појавом Аврама Петронијевића, кључне личности из епохе уставобранитеља, почиње развој мануфактурне производње стакла у Србији.

„Србија у то време није имала ни стакларе, ни стакло дуваче, нити је имала знања о тој врсти производње. Нама су та знања и вештине заправо пренели странци, мајстори, тридесет породица Чеха и Немаца, које Аврам Петронијевић доводи на своје имање у близини Јагодине, на Црном врху, где се оснива прва фабрика икада у Србији, а то је фабрика стакла у народу позната као 'Аврамовац'. На изложби се могу видети и први примерци из те фабрике, као и сачувани примерци из наше друге фабрике стакла из 19. века, Фабрике стакла Атанасија Нацка Јанковића, угледног трговца, такође, из Јагодине, која је најдуже постојала, од 1882. до 1904. године“, објашњава Црвенковићева.

Колико је држави било важно да се представи као земља у развоју, доказује инсистирање Министарства привреде да се на великим сајмовима обавезно појаве предмети Стакларе Нацка Јанковића.

Једина стаклара која је трајала кроз читав 20. век је Српска фабрика стакла из Параћина, основана 1906. године, а на изложби су заступљени и експонати из њене производње. До 1950. године услед великих криза и ратова на нашем подручју, стакларска производња је била „стакленим ногама“.

„Нисмо имали пуно времена за развој стакларске индустрије за коју је заиста потребно више векова и не можемо у том смислу да се поредимо са великим стакларским центрима у Чешкој, Аустрији и Немачкој, који искуство и производњу неометано преносе генерацијама и вековима. Ми смо тек у четвртој, петој деценији 20. века, имали наше домаће становништво едуковано као мајсторе, а до тада су главну производњу водили мајстори странци“, напомиње ауторка изложбе.

Концепт изложбе представља улогу стакла у српској културној средини кроз културне моделе, а неизоставни су били идеолошки и национални утицаји. Обликовано и посебно декорисано стакло није било доступно свима. Најширем кругу становништва било је доступно амбалажно стакло.

„Ми смо на почетку 20. века по типологији имали само чаше за воду и вино и сатељке за ракију. Међутим, грађанска класа покушава да докаже да је иста трговачка, адвокатска, медицинска класа као у иностранству, те из тих разлога, тржиште у нашој средини одређује и увоз стакла. Ми смо паралелно имали јако велики увоз, али он не датира тек из 19. века. Увоз са Турском у 18. веку носили су Срби, Раци. Они су били главни увозници стакла између Аустријског царства и Турског царства. Из те трговачке сфере се заправо развијају занати за обраду и прераду стакла, а тек касније када је дошло време, оснивају се прве мануфактуре и фабрике стакла“, додаје Биљана Црвенковић.

Велики сегмент изложбе у Музеју примењене уметности представља репрезентативно, увозно, употребно стакло коришћено на краљевском двору и у репрезентативним објектима СФРЈ. Он наглашава врсту репрезентације којом су владари и председници због луксузне, уметничке израде амблема или иницијала истицали симбол модерности и препознавања такве врсте простора за високе званице из иностранства. То су показатељи развијене културе конзумације пића и културе стола у вишим сферама друштва, у којима је почела да се уводи нова етикеција у опхођењу и комуникацији.

Музеј примење уметности, Међународну годину стакла обележиће и бројним пратећим садржајима.

„Поред изложбе 'На стакленом путу' имамо изложбу нашег савременог уметника Вељка Зејака из Београда, који живи и ствара у Љубљани. Пратећи програм ће представљати и бројна предавања наших професора, као и стручњака из иностранства, један од њих је из МАК музеја из Будимпеште. Имаћемо и гостовање Фондације 'Бохус' из Будимпеште – предавања и изложбе уметнички обрађених предмета од стакла, као и гостовање 'Дерато' студија који директно ствара на острву Мурано и од мурано стакла“, најавила је Биљана Јотић, в. д. директорка Музеја примењене уметности.

Поставка изложбе „На стакленом путу – технологија стакла“, у Музеју науке и технике приближава технологију стакла, од природног, преко процеса фабричке и ручне производње овог фасцинантног материјала од праисторије до данас.

„На изложби је представљена употреба природног стакла у праисторији, преко антике, средњег века, до најсавременије технологије производње стакла. Исто тако, акценат је стављен и на ручно дување стакла, јако значајног у самом технолошком развоју и употреби стакла. Представљени су како производња стакла, тако и сами произвођачи са територије Србије - од Стакларе Нацка Јанковића, преко Српске фабрике стакла, до 'Кристала Зајечар', Стакларе из Алибунара, Стакларе Панчево. Произвођачи обухватају временски период од краја 19. века до данас. Једна од идеја ове изложбе јесте да заинтересујемо младе за диван занат стаклодување. Колико ми је познато, ручно дуваним стаклом у Србији данас се бави само један човек“, истакао је Зоран Левић, аутор изложбе „На стакленом путу – технологија стакла“, у Музеју науке и технике.

Изложбу „На стакленом путу – технологија стакла“, у Музеју науке и технике ће употпунити бројни пратећи садржаји – предавања, радионице витража, радионице конзервације стакла, радионица израде предмета од мурано стакла и радионица лабораторијског дуваног стакла.