субота, 19.11.2022, 21:05 -> 21:15
Извор: РТС
Аутор: Маја Милић
Уметничка дела између праве вредности и вртоглавих цена
Тржиште уметнина у свету годинама бележи све већи проток новца. И док колекционари, галеристи и менаџери подижу цену дела, аутори критикују капиталистички однос према стваралаштву. Сматрају да су уметнине сведене на робу, што у други план потискује њихову праву вредност, наглашава и изложба "Нови дил" у Новој галерији визуелне уметности.
Бројеви се мењају из часа у час, а стрелица ретко крене надоле. Уметница Милица Лопичић показује колико тренутно вреде највеће колекције уметнина. Да би и сама трговала "уметничким стваралаштвом" покуцала је на врата Агенције за привредне регистре. Шифра делатности 90.03 њен је начин да покаже како уметничко дело постаје роба.
"Ја сам у процесу регистровања акционарског друштва које користи мој уметнички рад као капитал, са идејом да некако успем да добијем индекс на берзи и да својим уметничким радом тргујем на берзи. Идеја је да који год колекционар купи део компаније, он заправо никада не поседује те уметничке радове, никада не може да их стави, рецимо, у кутију", каже Милица Лопичић, ауторка изложбе.
У кутијама су годинама и радови најпознатијих уметника. Колекционари их чувају у "слободним лукама", просторима без царине и пореза. Када би се кутије отпаковале складишта би постала највећи музеји, али за то цене нема. Новац и уметност међутим имају и сличности.
"Новац има једну занимљиву карактеристику, а то је да је истовремено мера вредности и стандард цене, али као што добро знамо између цене и вредности не постоји подударност. И има ли бољег примера за ту неподударност од уметности? Дело савременог уметника може да се купи за 100 евра, слика Анселма Кифера за рецимо 500.000 евра, Рубенсова за пет милиона евра. А да ли те цене заиста представљају однос вредности и тога?", објашњава историчар уметности Бранислав Димитријевић.
На аукцијама најскупља су дела са познатим именом. Аутентичност је једини начин да млади савремени уметник утиче на цену свог рада.
"Сама уметност се данас свела на јако површну ствар, а то је естетика, украс у једном простору, свела се на лепи сувишак. Сматрам да уметност има глас који може да се чује јако далеко. Уметник сам има велики спектар могућности како да дође до свог гласа који може да се чује далеко и да промени нешто у свету", каже уметник Иван Диван.
Парадокс је у томе што они који оставе највећи траг често за то не буду плаћени. Попут Ван Гога, који је живот провео у сиромаштву, а његова дела данас вреде милионе.
Коментари