Како што спорије извести композицију „Што је могуће спорије“

Композиција Што је могуће спорије је сада још спорија јер је досадашњи седмонотни запис замењен шестнотним. Пројекат измене композиције, у цркви Светог Бурхардија, траје већ 21 годину. За нови тоналитет заслужан је Рајнер Нојгебауер, а композицију је у измењеној форми извела Уте Шалц Лоренц, угледни музиколог из Бремена.

„Звук се добро чује у целој цркви. На неким местима звучи као у хамбуршкој луци, а на другима још две степенице више, као да сте у просторији са машинама“, објашњава Рајнер Нојгебауер, председник Одбора старатеља у Фондацији за оргуље Џона Кејџа.

Ноте на оргуљама одржавају се уз помоћ елекстронски подешених дувалица. Извођење најспорије композиције на свету почело је пре 21 године. Од тада се тоналитет композиције мења у одређеним временским интервалима. Наредна промена је предвиђена за две године.

„Џон Кејџ би рекао да ништа не треба радити, само слушати отворених ушију и ума. Уживати у звуку. Овај пројекат пркоси брзом темпу живота у данашње време“, додаје Рајнер Нојгебауер.

„Раније је композиција била у седмонотном аранжману, а сада је у шестнотном. То сада звучи другачије и добро се чује, зар не?“, каже Уте Шалц Лоренц.

Џон Кејџ, био је амерички композитор, музички теоретичар, философ, писац и извођач, сматра се пиониром електроакустичне музике и нестандардне употребе инструмената. Композицију је написао 1985. године, првобитно за клавир а затим ју је, две године касније прилагодио за оргуље.

Црква у Халберштату из 1050. године, је обновљена за потребе Кејџовог пројекта. Пројекат се финансира из донација и сопствених средстава, а крај је планиран тек за 2.640. годину.