Фотографија може бити документ, медиј који комуницира са публиком или уметничко дело

Фотографија има моћ да непоновљив тренутак сачува од заборава. Некада надјача било коју реч. За Марка Рисовића, документарног фотографа, она је средство у борби за неки бољи свет.

„Бавим се друштвено ангажованим радом кроз фотографију – што значи да се бавим неким темама које су актуелне у друштву у којем живимо. Кроз своје приче се пре свега бавим појединцем, односно оним малим човеком и свим оним што њега мучи и тишти. Покушавам да кроз те приче о малим, обичним људима и њиховим проблемима, дам један шири контекст у друштву у којем живимо“, каже Марко Рисовић, документарни фотограф.

Стручњаци кажу да фотографија намеће трендове. То је област која се у уметности најбрже развија, а ауторима даје слободу да проникну у теме које их заокупљају.

„У том контексту можда је престало да ми буде битно да естетика надвлада поруку. Можда тај тренутак баш када притиснем дугме није толико пресудан већ, више прича коју покушавам да склопим из тих појединачних делова“, додаје Рисовић.

Уметничка фотографија је задржала моћ да на неискривљен начин пренесе стварност, и да аутор у њу утисне део своје личности. Међутим, данашње дигитално окружење је већини омогућило креативно изражавање, и да уметност буде на дохват руке.

„Галеријска фотографија је визуелна комуникација између публике и аутора у којој он јавности презентује неке своје чулне и мисаоне импресије, емоције, ставове, критике. Услужна фотографија је трендовски орјентисана, посебно у данашње време када се све јако брзо потроши зато што се све јако брзо ископира“, напомиње Саша Прерадовић са Академије уметности.

Чини се да је појава друштвених мрежа, паметних телефона и бесплатних апликација за обраду слике удаљила уметничку фотографију од публике упркос вредности коју представља. Стручњаци кажу, да је њена улога умањена јер се и начини читања и тумачења мењају.

„Ушли смо у један виши ниво демократизације уметности. На свим тим платформама, свако може да се осети као аутор и као критичар. Он учествује у броју лајкова са којима се може обавити то демократско вредновање било којег дела. Дошло је до наглог раста вештачке интелигенције која помаже естетизацији фотографије, и та вештачка интелигенција је почела да продире не само у фотографију већ и у друге облике ликовних дисциплина“, сматра Прерадовић.

Фотографије све чешће постају део комплексних мрежа унутар којих се неки формирају као појединци и друштво. Без обзира како их тумачили, фотографије изазивају емоцију посматрача, и увек носе поруку која подстиче на креативно размишљање и разумевање уметничког дела.

Оне могу бити документ који ће посведочити о историјском тренутку, медиј који комуницира са публиком или уметничко дело које има ликовне квалитете.