Историја врањске, Борине гимназије писана златним словима

Поводом јубилеја, 140 година постојања Гимназије у Врању, крајем прошле године издато је капитално дело о знаменитим личностима које су биле ученици или професори у тој установи. Три године по ослобођењу од Турака, 1881. године основана је гимназија у Врању, у коју је ишао и познати књижевник Борисав Станковић, а по њему сада и носи назив.

Историјско раздобље од готово век и по, обележава 171 личност. Писци, научници, лекари, привредници, уметници који су радом спојили националне и универзалне вредности. Од Боре Станковића, Јована Хаџи Васиљевића, Ђорђа Тасића, до Љубомира Бандовића, Југа Радивојевића, Сање Златановић.

„Оно чега смо сви били свесни у старту је да се налазимо у тамном вилајету. Односно, када смо морали да одредимо критеријуме, ми смо успоставили 2000. годину као границу за оне који су дипломирали до те године. Али ово је ипак само почетак, и ово ће вероватно бити тек прво издање", истиче Нела Димитријевић, професорка српског језика у гимназији "Бора Станковић" у Врању

У културној ризници знаменитих личности врањске Гимназије је и начелник Kлинике за инфективне и тропске болести Војномедицинске академије пуковник доктор Драган Микић, добитник више награда, а поводом државног празника Сретење одликован је Златном медаљом за заслуге.

Подстицај и другим гимназијама у Србији

„По нашим сазнањима јесте и прва таква монографија у нашој земљи која ће вероватно постакнути и друге гимназије широм Србије а нешто слично ураде што ће вероватно допринети значајно познавању уопште наших људи који живе у Србији, а раде и стварају озбиљно", очекује пуковник проф. др сц. мед. Драган Микић, начелник Kлинике за инфективне и тропске болести ВМА.

Сузана Мишић Станковић, директорка гимназије истиче да је реч о занимљивим биографијама које пре свега имају један оригинални ауторски печат. Ишчитавајући ту књигу, истиче да људи могу да наиђу на податке који су веома битни за нашу школу.

„И као што су претходници говорили, када буде дошло време да се пише историја врањске гимназије, писаће се златним словима", поручује Мишић Станковић.

Гимназија одшколовала 130 генерација

У врањској Гимназији радили су и Тихомир Ђорђевић и Миодраг Ибровац, учесници Мировне конференције у Паризу 1919. године. По томе је гимназија специфична, значајно је и што је за 140 година одшколовала 130 генерација.

„За време Првог и Другог светског рата, гимназија није радила, односно ученици нису слати у школе јер нису хтели да уче школу на бугарском језику. И то је једна од ретких гимназија која није радила за време окупације", подсећа Ненад Стојиљковић, професор историје.

Време од краја 19, до почетка овог века обухваћено је у књизи. Група аутора из врањске Гимназије припремала је публикацију три године, то је својеврсна и историја града Врања.