Саћи Шимаду, Јапанка која је удахнула нови живот фрескама у српским манастирима

Њена специјалност је историја српске средњовековне уметности, па сваког лета посећује српске манастире и истражује фреске. Пре четири године упознала је једног рестауратора преко свог ментора у Јапану и добила захтев од њега. „Имали су такав пројекат пре више од десет година, тако да ми је то био познат пројекат. Имамо дугу везу са историчарима уметности и рестаураторима у Србији“, каже Саћи.

Пројекат рестаурације фресака Ђурђевих ступова са око 24.000 долара помажу фондације из Јапана. Можете ли нам рећи које су, и како је успостављена сарадња?

Кинчо  је компанија која је настала још у 19. веку. Бави се производњом миришљавих штапића који терају инсекте и комарце, и основни састојак тих штапића је камилица из Србије. Они су још у време краља Александра увозили камилицу из Србије, и отуда та повезаност са Србијом и жеља да узму учешће у донирању нечега што је од изузетног значаја.

Сумитомо је основан у 16. веку и тренутно има више од педесет компанија. Једна од њих је Фондација Сумитомо, која сваке године изабере петнаестак објеката културног наслеђа широм света.

Шта је све реконструисано, на којим сте фрескама радили? Како Вам изгледа цео процес са ове дистанце?

У току од два месеца, прошле јесени, изведени су радови и на конзервацији фресака Драгутинове капеле у манастирском комплексу Ђурђевих ступова крај Новог Пазара. Ја сам била тамо све ово време и надгледала радове. Била сам импресионирана њиховим маштовитим радом.

Како се историчарка уметности из Јапана уопште упознала са српском средњовековном уметношћу? Како је почела Ваша веза са Србијом и српском културом?

Када сам била на трећој години факултета, студирала сам византијску уметност и упознала сам се са српским наслеђем. Тада је за мене Србија била далека земља. Србија је мешавина источних и западних култура, а мене су занимале многе средњовековне грађевине и фреске које су их спајале.

Више сам се заинтересовала када сам чула да је мој ментор први пут после рата, после дуго времена, био у Србији у манастиру Хиландар и када сам магистририла, одлучила сам да следеће године студирам у Београду.

Какве сте утиске понели о Србима и Србији као студент из Београда и касније кад год бисте долазили?

Осећам да имате нешто што смо ми Јапанци заборавили. За мене је то нешто ново, умирујуће и свиђа ми се.

Колико се у Јапану зна за нашу средњовековну уметност?

Већина Јапанаца не зна за Србију или ваше наслеђе. Ја бих волела да покажем ово лепо културно наслеђе многим Јапанцима.

Недавно Вас је примила и српска амбасадорка у Токију Александра Ковач и замолила да наставите рад на обнови фресака. Шта је следеће у плану?

Разговарала сам са амбасадорком Александром, рекла сам јој о нашем следећем плану. Већ смо у контакту са неколико историчара уметности, кустоса и рестауратора у Београду и радимо на нашем следећем пројекту.

Амбасадорка је била толико задовољна овим пројектом да ми је предложила да се у Токију одржи изложба 3.000 фотографија које сам снимила у манастиру Ђурђеви ступови.