Прича о грађанској Медеји у бечком Бургу

Последња овогодишња премијера у бечком Бургу је сценска адаптација романа „Тежина ствари“ Маријане Фриц, у европској књижевности познате као „аустријски Џејмс Џојс“. То је клаустрофобична прича о грађанској Медеји у друштву које се из рата враћа у мир.

Бург завршава годину на сцени у Академском театру причом о Берти Шраи, главном лику у роману „Тежина ствари", Маријане Фриц, аустријске књижевнице која је још пре Елфриеде Јелинек преносила поруку да на свету нема ниједне чисте и позитивне емоције.

Зато што се не сналази у друштву, Берта се одлучује за проширено самоубиство - децу убије, она преживи. Први део је елегантна, абстрактна, готово концептуална шетња између снова, сенки и сећања на Беч педесетих година, град под фиктивним именом Дунавско плаво.

„Берта не функционише као други људи. Она није болесна, само некомпетентна за свакодневицу. Друштво захтева од ње извесне вештине које она нема.Како изаћи на крај са разочарењима, истренирати комуникацију, прилагодити очекивања, то такав тип особе не зна. Њихово једино искуство света је правило земљине теже у социјалним односима - све их вуче ка дну. Такве карактере не уништава једна ствар, већ низ малих понижења и ситних неуспеха, по себи баналних, који се сумирају у тотални пораз", рекао је редитељ Бастијан Крафт. .

У другом делу из утробе сцене, као из пакла, изрони сценографски модел „куће" који се и буквално претвара у справу за мучење. Он евоцира екиклему, покретну платформу на којој су се у античком театру презентирала мртва тела хероја. Овде је то натурализам који не само гледаоце удара равно у желудац.

„Приметила сам да ме је ова улога неуобичајено оптеретила. Једног момента сам заборавила како иде даље, и онда ми каже девојчица, сад долази место где нас ти убијеш...па те одведу на психијатрију... То ме је емотивно тако ударило, као и она дуга сцена са јастуком! Берта је изворно само танана душа, али кад
погледа лица своје деце и схвати да у смрти нису спокојна, већ пуна патње, тек тада њена екстремна сензибилност прераста у отворено лудило", рекла је глумица Катарина Лоренц.

Митолошка Медеја је убила синове по законима судбине из античких драма. За разлику од ње, Берта Шраи је мала, коморна, грађанска Медеја која околину доживљава као претњу властитој деци. Судбина и бес, освета и психозе вуку се као траг иза родитеља убица на сцени и у животу.