Јованка Броз – нови сјај краљице социјалистичког гламура

Великом одзиву јавности делимично је допринела и заинтересованост медија из целог региона као и упоредо емитована документарно-играна телевизијска серија на Првом програму РТС-а Тајне службе и Јованка Броз, која је имала респектабилан телевизијски рејтинг.

Осмишљена без политичких, а свакако без идеолошких конотација, сведена и брижљиво изабрана поставка одевних предмета и дела аксесоара другарице Јованке пре свега говори о префињености њеног модног стила, етици, естетици протокола, маштовитости и снази личности супруге председника једне данас непостојеће земље.

Излагачки феномен у Србији у јесен 2021. ипак не може да се објасни само општом глорификацијом и јавним уважавањем моде као такве. Речи и појашњења нису вишак у овој причи.

Шта је то и данас магично привлачно код другарице Јованке Броз?

Њена ручно прављена хаљина, раскошан осмех са црно белих фотографија или ипак њена и данас загонетна личност? Можда је прави разлог заправо у њеном супругу, једином маршалу и највољенијем сину југословенских народа и народности. А можда је све заправо само обична људска потреба да се закаснело саосећа са трагичношћу једне судбине и притом прилика да се завири у орман историјске личности.

Тек ове године, први пут јавност је добила прилику да у одабраним одевним комбинацијама на изложби „види“ Мадам Тито – у боји.

Колекција одевних предмета Јованке Броз и даље је у власништву породица Будисављевић и Алексић, а тим стручњака тек недавно је проценио њену уметничку и економску вредност и ставио је у контекст вредности културне баштине Србије.

Део овог тима је и део ауторског тима изложбе „Јованка Броз у боји“ чији је инспиратор модни креатор Игор Тодоровић.

„Постоје слични примери и бројне колекције у свету које практично садрже гардеробере историјских личности“, објашњава Игор Тодоровић. „Мода у комуникацијском коду данас је толико важна да ће је озбиљне музејске установе куповати и вршити аквизиције гардеробера људи који номинално нису значаја Јованке Броз, јер мода у том смислу оставља један јак и упечатљив траг.

Ми смо колективно склони да јако тешко учимо, а брзо заборављамо. Циљ ове приче о Јованки Броз у боји је да се схвати да ми њену Колекцију морамо да сачувамо јер она сведочи о естетици различитих времена. Нажалост, за многе друге људе немамо такав и тако значајан материјални траг, какав је управо збирка Јованке Броз, која је захваљујући породицама Будисављевић и Алексић и нашој заједничкој жељи и иницијативи у овој форми доступна јавности.

Кроз све те хаљине, које су део укупне збирке Јованке Броз, можете да сагледате историју текстилне индустрије и модних креатора једног времена. И више од тога. Наша жеља је да тим хаљинама старим и више од 70 година, дакле нарушеног здравља, вратимо пуну естетику и дамо им јединствене матичне бројеве. Сваки одевни комад приказан на изложби посебна је прича за себе“, наглашава Тодоровић.

Колекција Јованке Броз је историјски документ и културно добро, представља модну баштину наше земље и читавог региона. Из аспекта уметничке и економске процене њене вредности која је обављена, она има и своју огромну културну вредност. У исто време она је и место сећања, део историје народа СФРЈ, део послератне историје уметности и историје моде. Јединствена је из више разлога.

„Колекција је и сведок једне епохе и невероватног културног просперитета и изузетног положаја Југославије у то време. Важна је и за домаћу и за светску модну баштину“, тврди Маја Недељковић Давидовац, члан стручног тима задужена за уметничку процену Колекције Јованке Броз и један од аутора изложбе „Јованка Броз у боји“.

„Наравно, колекција има своју економску вредност, али њен највећи капитал је културни и симболички. Она мора да се вреднује не само као уметничко дело из области примењене уметности, већ као историјски документ. Готово је једини материјални остатак 'златног доба' југословенске модне индустрије и изузетно важан материјални остатак СФРЈ.

У ову изложбу, у Колекцију, уткани су и бројни многоструки идентитети Јованке Броз: Она је и партизанка и комуниста с једне стране, а прва дама Југославије, прва дама 'несврстаних' и прва другарица. Када се стави у контекст где је све Јованка Броз радила своју одећу – у земљи и иностранству и ко је све радио на њеној одећи, можемо да кажемо да је њена јединствена колекција спој 'Истока' и 'Запада' и два потпуно различита система – комунизма и капитализма, да спаја високу моду и конфекцију, строги протоколарни и њен лични стил.

Просто је невероватно шта је Јованка ту све сакупила и сачувала. Она је на један начин била и први кустос своје колекције. Сачувала је и модне скице, преписку са дизајнерима, материјале... То је право богатство за неке будуће истраживаче који ће радити на тој колекцији“, закључује Маја Недељковић.

Хаљине Јованке Броз биле су сакривене од очију јавности 70 година. Тим Етнографског музеја у септембру ове године пописао је 3.353 јединице у њеној Колекцији. На челу тима који се бавио музолошком проценом била је др Мирјана Менковић, кустос изложбе „Јованка Броз у боји“.

„Као што личност и живот Јованке Броз прате одређене контрадикторности, тако и четири године после њене смрти у моменту када у њену кућу улазе тимови из Етнографског музеја, Музеја историје Југославије и Републичке дирекције за имовину, у једном страшном и мучном амбијенту куће у којој је живела, ми затичемо фантастично очуване предмете.

Један од разлога да они буду у том стању је њихов изузетан квалитет, начин на који су они спаковани, начин на који су одложени и начин на који је Јованка водила рачуна о њима. Можда је тек нешто више од петнаест одевних предмета издвојено као изузетно угрожени.

Препаковали смо колекцију, пребројали, раздвојили материјал по врстама и дали уметничку и економску процену. Марина Меденица је са аспекта заштите културног наслеђа Републике Србије урадила сложен и озбиљан посао, издвојила, је, ако се не варам, 21 категорију различитог материјала, различитог украса, различитих апликација и различите комбинације материјала, да би вредност колекције могла да транспонује на данашњи износ и валуте у којима ми данас рачунамо.

Ипак, ова Колекција заиста не може да се мери новцем. Она је јединствена, екслузивна по много чему и важна не само због музејске и међународне сарадње већ националног па чак и цивилизацијског значаја. Заинтересованост јавности и струке према Колекцији показала је изложба у РТС-у, а да ли та заинтересованост подразумева и одговорност према њој, то ће тек показати време пред нама. Неспорно, је да је Колекција културно наслеђе Србије и заслужује да буде категоризована као културно добро од изузетног значаја“, сматра Менковићева.

Изложба „Јованка Броз у боји“ може се погледати у Холу Радио-телевизије Србије све до среде 15. децембра у 20 часова. Изложбу је реализовао тим Радио-телевизије Србије међу којима је поставци допринела костимограф Сузана Глигоријевић док ауторски тим чине директор пројекта „Колекција прве даме – Јованка Броз“ и коаутор пројекта Игор Тодоровић, саветник и кустос изложбе Мирјана Менковић, коаутори Маја Недељковић Давидовац, Марина Меденица и Олга Мрђеновић.

Фотографије коришћене у сврхе изложбе и њене промоције уступио је Музеј историје Југославије. Разговор о модном стилу и личности Јованке Броз са ауторима изложбе и Миром Адањом Полак можете погледати на РТС Планети и/или на Јутјуб страници РТС Клуб.

Од жене борца, преко секретарице Маршала, потом прве даме, до жене која је три деценије провела у изолацији без основних људских права – све је то била Јованка Броз. Већ од 1975. године посебне политичко лекарске комисије прате и проверају њено душевно стање, а у годинама које су уследиле раздвајају је од Тита из Ужичке 18 у кућу у Булевар мира на београдском Дедињу.

Њена изолација тада почиње, када је Тито умро 1980. неко време провела је у кућном притвору. У наредним деценијама живела је усамљено, само од државне апанаже. Готово 30 година била је дефакто деперсонализована – без пасоша, личне карте и здравствене књижице. Испуњена јој је последња жеља да буде сахрањена поред Тита у Кући цвећа.

„Хаљина која има веома значајну поруку је хаљина у којој Јованка Броз 1953. године одлази да прослави Дан републике у Јајцу. У једно мало место она се на прослави појављује као неко ко је доживео апсолутно метаморфозу из једног војника, дакле из опасача и чизама, из униформе, која је такође део Збирке, у даму која манифестује краљевску породицу.

Међутим, ако гледамо и етично и одговорно, она се појављује на начин да пошаље и поруку људима који су постали део новог државног апарата, да рецимо не могу да оду у позориште у чизмама и опасачу. Јованка на тај начин игра своју улогу етично и посвећено, као што и говори јавно о својој љубави о Титу“, објашњава Игор Тодоровић.