Изложба „Повратак генерала“ о руским добровољцима који су ратовали са Србима за ослобођење

Kомпозицију Словенски марш, односно српско-руски марш, написао је Чајковски 1876. године у част руске интервенције током Српско-турског рата. Тада је на хиљаде руских добровољаца, под вођством генерала Михаила Черњајева, дошло у Србију да помогне православнавној браћи Балкана у ослобађању од османског угњетавања.

„Ту се радило о броју отприлике, 1.800 до хиљаду и по регуларних официра, отприлике, две, три хиљаде регуларних војника и подофицира, и још неколико стотина оних који су се јавили као добровољци, а нису имали искуство ратне службе, односно, јавили су се у цивилне јединице. Махом су то били лекари, хирурзи...“, наводи историчар проф. др Алексеј Тимофејев, аутор изложбе.

У то време српска војска имала је око 5.000 војника и 200 официра. Словенски комитет за подршку провославних Словена регистровао је и финансирао 4.303 руска доборовљца. Осим њих, на стотине добровољаца дошло је у сопоственој режији.

„Рецимо, познати лекар Пуленов се борио и у јединици коњаника генерала Черњајева, чак је зарадио овде и одликовање за храброст. Киријев и Рајевски нису узимали новац од Словенског комитета и формално они не спадају у ову бројку. Општа бројка је била око 6.000 људи, бар тако су историчари почетком 20. века проценили“, додаје Тимофејев.

Многи руски интелектулаци на различите начине пружали су подршку православним Словенима.

„Патриота и дубоко национални Достојевски и с друге стране либерални Тургењев. Хемичар и врхунски научник, рационалиста Медељејев и врхунски уздигнути музичар Чајковски. Најразличитији људи, највише ти представници елите, богати кнежеви и сиромашни сељаци, су скупили паре и скупили су своје прилоге, или су самостално долазили да ратују“, наглашава аутор изложбе.

Та идеја о подршци и помоћи била је поселдица стварања русог грађанског друштва и националног идентитета.

„Руско друштво по први пут и скоро једини пут до сада је изнедрило неке самосталне идеје, самосталну акцију, самосталну представу о потреби неких спољнополитичких корака без мешања државе“, наглашава историчар.

Генерал Михаил Черњајев

Кључну улогу имао је искусни генерал Михаил Черњајев, који не само што је био спреман да оде на ратиште, већ је борбу водио и на пољу пропаганде. Од 1873. до 1876. године издавао је новине Руски свет и у њима позивао на прикупљање средстава и окупљање добровољаца.

У српску војну службу Черњајев је ступио маја 1876. године и то без формалне дозовле цара. Већ следећег месеца кнез Милан Обреновић објавио је рат Османској восци.

„Циљ рата је био у почетку амбициозан. Радило се о покушају заузимања Ниша и на тај начин остваривања ратних циљева у ослобођењу Јужне Србије и проглашењу независности земље“, додаје Тимофејев.

У првим борбеним операцијама показало се да начин ратовања на који су до тада навикли и српски, али и руски официри није ефикасан. Тактика Черњајева да пре тога подигне устанак није била реализована.

„Успели су да издрже до краја октобра када се десила катастрофа код Ђуниса, пробој фронта и побегли су војници. На тај начин долази до дефинитивног прелома стања рата. У овим околностима услед активне Черњајевљеве преписке са Русијом, са меродавним факторима тамо, услед руског праћења стања на терену, долази до директног мешања Русије“, наглашава историчар.

Ти догађаји су довели до увлачења руске државе у рат и решавања источног питања.

„Једна од консеквенци тих догађа је било то да је Србија добила државну независност одлукама Сан Стефанског и после Берлинског уговора“, објашњава Тимофејев.

Заслуге генрала Черњајев памте се у Србији до данас, али након повратка у Русију он је био заборављен.

„Њега су вратили из заборава за време доласка на власт Александра Трећег, наследника који је имао симпатија за православне Словене на Балкану, али у сваком случају, он више се није експонирао. Имао је пуно другара из борбе, учесника ратних операција. 'Последњи Мохиканци Ђуниса‘, тако су себе називали“, каже професор Александар Тимофејев, аутор изложбе.

„Последњи Мохиканци Ђуниса“

Дела Черњајев и „Последњих Мохиканаца Ђуниса“ инспирисала су нове добровољце, млађе руске нараштаје да помогну Србима током Балканских и Првог светског рата.

„Под именом генерала Черњајева био је формиран фонд од стране његових ћерки и бивших ратних сабораца који су скупили приличне прилоге за време Балканских ратова, за време Првог светског рата, и који су биле упућениване овде на терен као помоћ српском санитету“, наводи Тимофејев.

Фотографије, документација и изузетне илустрације из личног фонда генерала Черњејава, који се чува у Истроријском музеју у Кремљу, изложене су у Историјском музеју Србије. Део су изложбе под називом „Повратак генерала“ која ће у наредном периоду гостовати у многим градовима Србије.

Изложбу организују Историјски музеј Србије, Државни историјски музеј (Москва, Русија) и Руски дом у Београду, под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије и Министарства културе Руске Федерације.