Сведочанство традиционалне културе Балкана у легату Христифора Црниловића у Манаковој кући

Етнографски музеј у Београду је за 120 година рада постао једна од најзначајнијих установа културе и националне историје нашег народа. Под окриљем музеја више од пет деценија је и Манакова кућа, у којој се чува легат Христифора Црниловића, српског сликара, истраживача традиционалне културе и колекционара.

Савамала – део наше престонице у време кнеза Милоша личио је на модерне европске вароши. Ту је ушушкана и Манакова кућа из 19. стелећа. Споменик је градске балканске архитектуре, подигнута по угледу на оријенталну културу. Посебну намену има од 1968. од када баштини легат Христифора Црниловића са 2.600 предмета.

„Ми овде тренутно баштинимо централни Балкан, југоисток Србије, Косово и Метохију, север Македоније, простор да кажемо Старе Србије, на коме је Црниловић између два светска рата као професор сликања у Скопљу, могао да прикупља и да истражује. Не само да је прикупљао предмете него је културне феномене везане за те предмете изучавао. Градско одевање, народну културу, народно одевање, посматрао је то као две различите одвојене естетике“, наводи Маја Марјановић, кустоскиња у Манаковој кући.

За свестраног и неуморног Црниловића, Балкан је између два светсака рата са традициналном културом, био неисцрпан извор уметниковог истраживачког рада.

„Ми ћемо се прикључитиу прослави 120 година Етнографског музеја фотографијама Црниловића које досада нису објављене. Ношње које је прикупио су одевале су жене и он их је фотографисао. У истом периоду настале фотографије које је он сликао, а вероватно није имао намеру да их услика, ухваћен је неки свакодневни живот“, додаје кустоскиња.

Тако је стална поставка из Црниловићевог легата још једна потврда о изузетној маштовитости и посебном дару стваралаца из народа, који су израђивали не само одевне предмете које су украшавали већ их и оплемењивали разноврсним накитом.