Музеј града Београда на корак до новог простора у коме ће моћи да представи историјску баштину престонице

Простор у који ће се сместити Музеј града Београда у Ресавској 40б је зграда некадашње Војне академије која је изграђена према пројекту архитекте Димитрија Т. Леке у духу неоренесансне аритектуре крајем 19. и почетком 20. века.

Пројекат за реконструкцију зграде је изабран још 2016. године, али се дуго радило на изради детаљне техничке документације, објашњава Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда, гостујући у Београдској хроници.

„С обзиром на то да код нас нема неког богатог искуства у пројектовању тако комплексних и захтевних града, ми смо добили услове и параметре бечког Музеја града. Некако се поклопило да и они реконструишу свој музеј, који је по концепту сличан као и наш – комплексног типа, са великим бројем музеја у своме саставу“, објашњава Медаковићева.

„Машинопројект" је имао изузетно озбиљан задатак да идејни пројекат претвори у документацију за извођење, тако да Град коначно расписује тендер за ивзођача реконструкције зграде у Ресавској 40б.

Очикује се да радови на реконструкцији трају око три године, можда и нешто дуже, с обзиром на сложеност пројекта и потребу да се не наруши спољни изглед зграде.

Иначе, Музеј града Београда у свом саставу има 16 музеја, али се они неће сви наћи у новој згради.

„Наши затворени легати, било поклоњени или откупљени, у стању у коме се налазе морају тако и да остану, са изузетком Музеја Паје Јовановића који ће се преселити цео јер се и не налази у простору који је музејски, нити који је био сликарев“, напомиње директорка Музеја града Београда.

У депоима музеја се налази много тога што ће коначно моћи да буде изложено. Најзначајнија дела наше националне уметности налазе се у депоима. У депоима су и дела непроцењиве вредности, као и она која материјално мало вреде, али су сведочанство о начину живота грађана, њихових навика и специфичности Београда.

„Значи, у музеју 80 векова уназад можемо да пратимо све оно што се дешавало, не само кроз историјски документ, него и кроз артефакте, кроз стваралаштво... Апсолутно све што се дешавало на територији данашњих 17 општина града Београда“, наглашава Јелена Медаковић.