Ка новој осећајности – изложба Хајмо Цобернига у бечком МУМОК-у

Аустријски сликар Хајмо Цоберниг је звезда европске концептуалне сцене. Управо отворена изложба Цобернигових радова у бечком МУМОК-у прати савремене трансформације концептуалне и мининмалне уметности ка новој осећајности.

Хајмо Цоберинг је свестран „ сликар, вајар, графичар, црта, ради архитектуру и дизајн; професор је на бечкој Академији ликовних уметности. По формалним карактеристикама, Цоберниг долази из концептуалне и минималне уметности. Прва је комуникативна, друга се бави усамљеним објектом усмереним на посматрача у низу афеката, од емпатије до отвореног застрашивања.

Његова дела се читају као свет рањивих објеката у опрезном контакту са људима.

„Кад сам седамдесетих почео да студирам, темперамент времена је налагао аналитички приступ, али што сам дуже на овом свету схватам да је сам чин стварања дела једнако одредјујући. Води ме циљ, а не почетак. Ако је оно што радим концептуализам, важно ми је да се на први поглед не представља као концепт. Искрено, тешко раздвајам идеју, конструкцију, процес рада и значење. Свака одлука ми само открива поред колико других могућности сам прошао, тако да се више доживљавам као максималист“, наводи Цоберинг.

„Изложбени дисплеј је цитат класицистичко-модернистичког дизајна Сонсбек-павиљона у Арнхајму. Та бетонска конструкција из 1955. је подигнута као оквир за скулптуре, али је и сама по себи скулптура. Дизајн ове изложбе треба схватити у аналогији – кулисе се размичу да погледу отворе осе, пасаже и пролазе, пресечене абруптно постављеним платнима која симулирају осећај уласка у слику. Зидови су нетретирани, да би се оголели услови продукције и показала рањивост и најгрубљег материјала“, наглашава Карола Краус, кустоскиња изложбе.

Минимална уметност је покидала семантичке везе измедју објекта и значења. Њен мото је створио Франк Стела шездесетих изјавом "What you see is what you see". Као покајани минималиста, Цоберниг прихвата трансцендентно, али то су мале трансценденције које не прелазе границе овог света – саосећање са човеком, туга над природом.

Цобернигово сликарство треба схватити у шроком комуникативном контексту. Оно трага за принципима реда и поретка у модерном хаосу и нуди утеху. Наравно, да би се препознала утеха у делима савремене уметности, неопходан је однос саучесништва између уметника и посматрача.