Постпандемијски уметнички свет – нормално је неодрживо

Лондонски Гардијан објавио је чланак под називом Збогом, блокбастери: може ли се уметнички свет прилагодити ковиду 19?, који сведочи о брзом прилагођавању уметничког света новим околностима.

Перцепција уметничке јавности о новом корона вирусу описана је једним примером, и то међународног њујоршког сајма „Армори шоу“. Као и претходних 26 година отворен је почетком марта, окупио је велики број галериста и колекционара, незабринутих за опасности вируса.

Сем примењених мера заштите, овогодишње издање се ни по чему није разликовало од претходних. Само месец дана касније „Армори“ је, посматран очима уметничке јавности, асоцирао на последње дане Римског царства, преноси Гардијан.

Убрзо су институције културе у десетинама европских земаља затворене, део галеријског особља је отпуштен, уметнички сајмови, фестивали и концерти отказани, а аукције одложене. Уметнички свет је стао.

Мање је више

За сада су последице са којима ће свет морати да се суочи несагледиве. У уметничком свету неколико ствари је извесно: многе галерије, независни уметнички простори неће моћи да опстану (стручњаци верују да би нпр. Трећина француских галерија могла да буде затворена до краја године), док ће велики број уметника остати без средстава за живот.

Филип Кеникот, теоретичар уметности и архитектуре Вашингтон поста истиче проблеме на пољу извођачких уметности. Не само да су остали без главног извора прихода од продаје карата, већ су и будући приходи извођача под знаком питања.

Џез музичари се, на пример, често уздају у сезону летњих фестивала, значајан део њиховог годишњег прихода. Кристофер Денби, извршни директор Саветодавног одбора за уметност посебно је забринут за мале и фестивале средње величине.

У интервјуу за Вашингтон пост, Денби каже да би отказивање предстојеће сезоне значило крај за 30 до 50 одсто фестивала.

Међутим, није реч само о приходу: „Рад музичара, плесача и глумаца заснива се на остваривању физичких и емоционалних веза са другим људима посредством њиховог тела.“

Са застојем глобалне економије, капитал који је подстицао свет уметности последњих двадесет година (период конфузног раста, експанзије музеја, све виших аукцијских цена, већег броја уметничких сајмова) изненада је под сумњом, пише Гардијан.

Дејвид Цвирнер, трговац уметнинама, чији се галеријски простори налазе у Њујорку, Хонгконгу, Лондону и Паризу, за овај лист каже: „То се отргло контроли, нарочито на тржишту: луде аукцијске цене. Продор вредности у перцепцију уметности, уметност која се сматра средством/имовином – о свему томе мора се промислити... Биће много бола,
поготово за мале галерије. И, наравно, уметнике.“

Алисон Кол, уредница новина Арт њузпејпер, уметнички свет назива индустријом луксуза, у којој се многи људи – уметници, руководиоци, галеријско особље – налазе у веома несигурном положају.

У чланку под називом После пандемије уметничко тржиште могло би да се врати у нормалу - али да ли то желимо?, објављеном у Арт њузпејперу, Ана Брејди, уредница „Арт маркет рубрике“, о кризи пише као о шанси за „успоравање еуфоричног темпа глобалне активности и преиспитивање целокупног система“.

Корона вирус је, по Брејдијевој, упозоравајући сигнал уметничком свету: „Будући да овај вирус прожима зидове гламурозних сајмова и високопрофилисаних аукцијских кућа, нема те количине острига, шампањца и дезифенкционих средстава за руке који ће омогућити имунитет.“

Економисткиња Клер Макендру додаје: „Када сте забринути за здравље, сигурност, тешко је разматрати дискреционе естетске куповине на вишем нивоу. Чак иако ово не буде имало директан финансијски утицај на неке колекционаре, делује као да ће се ова психологија одразити на тржиште. Прекогранична трговина и глобално разнолик спектар купаца и продаваца је оно што је покренуло раст и заштитило доњу границу тржишта у последњој деценији или две, па ова ситуација прети расту ако тржишта постану локалнија.“

На трагу тога како би ствари могле да функционишу у будућности, Колова сматра да је нормално било неодрживо: „Бескрајна експанзија, мега колекционари, куповина великих трофејних предмета. Мислим да улазимо у период мање је више.“

Каква год била будућност уметничког света, већина се слаже да ће улога галерија у наредном периоду бити већа него икада. Као и улога колективизма. Ипак, Зани Жиро Вос, директорка Националног центра за истраживање уметности Јужног методистичког универзитета, која је својевремено истраживала дугорочне утицаје кризе 2008. на позоришни сектор, за Вашингтон пост каже да види мало простора за оптимизам и пита се да ли ће заиста доћи до жеље да се окупимо као заједница.

Откривање нових могућности

Текст ликовног критичара Џерија Салца, објављен у Њујорк магазину апокалиптично је назван Последњи дани света уметности... и можда први дани новог. Салц није једини који се пита да ли су пред уметничким светом само губици или можда и нове прилике.

У једну ствар можемо да будемо сигурни – свет вапи за уметношћу. У данима изолације интернет не нуди ништа мање нових садржаја него иначе, пред корисницима је као и увек неограничена могућност избора. Ипак, судећи по подацима институција културе о броју посета у виртуелном простору, велики број је изабрао (и даље бира) културне садржаје.

Гардијан подсећа да су посете интернет садржајима Британског музеја порасле већ у првим данима након затварања, сајт Кортолд галерија средином марта забележио је раст од чак 723 одсто.

Новим околностима прилагодили су се и мали, независни простори који сада постају видљивији на „мрежи“. Расправе о уметности у дигиталном свету углавном су се тицале тога колико нас технологија удаљава од уметности у класичном смислу, а интернет је представљао један од валидних начина комуникације са публиком и представљања садржаја (углавном јекоришћен за најаве изложби, пројекција, представа, итд.).

За само неколико недеља постао је једини. Питање како без много времена на располагању заменити места на којима одувек доживљавамо уметност иницирало је различита решења.

Изложбени простори свакодневно откривају нове могућности представљања уметности на интернету. Многе институције, чији би приступ уметности многи описали као елитистички, окрећу се мање званичној комуникацији са публиком, али и мање стриктном погледу на уметност.

Гардијан наводи пример Краљевске академије уметности, која је позвала уметнике аматере да учествују у њиховим изазовима.

Без илузија да би виртуелни свет могао, или требало да замени искуство у физичком простору и непосредан доживљај уметности, евидентно је ново умрежавање уметника и публике у виртуелном простору.

Дејвид Цвирнер за Гардијан каже: „Уметничко дело у физичком простору је другачије, оно жуди за вама. Посматрање уметности је јавни чин.“ Зато, зашто не бисмо били оптимистични и помислили да је ипак могуће афирмисати чин одласка у музеј? Ипак сведоци смо тога да су људи, у периоду изолације, инстинктивно посезали за уметношћу.

Како ће корона обликовати уметност?

У овом тренутку сасвим је оправдано размишљати и о томе како ће се догађај који је уздрмао свет на свим нивоима одразити на уметност? Британски уметник Рајан Гандер за Гардијан говори о „времену глади“ са којом се суочава уметнички свет.

Без обзира на то да ли изолацију проводе у атељеима или заокупљени свакодневним обавезама, уметници сада, као и ми, имају много слободног времена, па Гандер предвиђа да ће искуство пандемије, тако необичног тренутка у историји, бити видљиво у њиховим радовима. Чак ни не морамо да чекамо да видимо одраз овог искуства.

Свакодневно проналазимо нове радове неафирмисаних и етаблираних уметника, инспирисане овом кризом. У њима читамо солидарност, усамљеност, страх за судбину света...

Нема сумње да ће ова уметничка пракса живети неко време. Питање је да ли ће се тако снажан и обесхрабљујућ догађај дугорочно одразити на теме, мотиве, естетику?

Франсес Морис подсећа да су на све велике трауматичне догађаје из прошлости - светске ратове, различите глобалне кризе – уметници одувек одговарали. После Првог светског рата одговори су били дадаизам и надреализам, после Другог егзистенцијализам и гестурална апстракција, а после короне...