Харари: Решење наћи у глобалној солидарности, а не у националистичкој изолацији

„Да, олуја ће проћи, човечанство ће преживети, највећи део нас ће и даље бити жив – али ми ћемо насељавати један другачији свет“, каже Јувал Ноа Харари. Историчар који потписује бестселере као што су Сапијенс: Кратка историја човечанства и Хомо Деус: Кратка историја сутрашњице, упозорава да би неадекватна примена надзора током кризе изазване пандемијом била једнако разорна за приватност, колико и за демократију. 

„Избори које направимо промениће свет у годинама, можда чак и деценијама пред нама“, упозорава Харари.

Пандемија је природна катастрофа, али природа природних катастрофа променила је модерну еру. Те катастрофе су све више под људском контролом. Биле су потребне тек две седмице да би се идентификовао коронавирус, секвенца читавог генома и развио поуздани тест. Дакле, поседујемо знање, имамо технологију, само је политичко питање где ћемо усмерити своје ресурсе.

У борби против коронавируса, Кина је користила бројне камере за препознавање лица и надгледала мобилне телефоне грађана. Поред тога, пратили су број контаката које је остварила једна особа – израчунавајући пандемијски отисак појединца. Неколицина земаља усвојила је ову врсту надзора са истим циљем.

У избору између приватности и здравља, бираћете здравље 

Оно што израелски писац истиче као главни проблем масовног надгледања становништва је тај што јавност не зна да је надгледана. А ту је још један проблем – Харари наглашава чињеницу да оволика количина биометријских података може да омогући влади да предвиди и манипулише јавношћу.

Иста технологија која може да детектује кашаљ, може на исти начин да региструје смех, убрзан ритам срца или било који други од биолошких феномена.

Тако би криза изазвана коронавирусом могла бити тачка у којој ћемо изгубити битку за приватност, предвиђа Харари, јер - када људи морају да бирају између приватности и здравља, они ће најчешће изабрати здравље.

Међутим, Харари истиче, то не мора бити питање избора.

„Мотивисана и добро информисана популација обично је далеко моћнија и ефикаснија него необавештено грађанство које је под присилом“, додаје Харари.

Одличан пример за то је употреба сапуна као средства за дезинфекцију. Од 19. века, милијарде људи користи сапун зато што схвата да сићушни организми могу да изазову разне болести, а не зато што су им тако наредиле владе.

„Да бисмо проширили овакву врсту подршке потребно је да људи верују науци, да верују надлежнима и да верују медијима“, тврди Харари.

Изолација или солидарност?

Надаље, Харари се бави другом дилемом са којом ће се свет неизбежно суочити – национална изолација или глобална солидарност? Аутор каже да глобална сарадња може да допринесе борби са епидемијом, као и економским последицама које ће неминовно уследити.

Размена информација је апсолутно неопходна – то је једна од предности које људска врста има над вирусима.

„Оно што доктор из Италије открије у Милану рано изјутра, могуће је да ће сачувати животе у Техерану исте вечери“, каже Харари.

Спремност да се размењују информације, поверење у добијене податке, координирани глобални напори да се производи и праведно распоређује медицинска опрема, неки су од кључних корака које би требало предузети, сугерише аутор.

„Баш као што су земље национализовале кључне гране индустрије током Другог светског рата, рат људске врсте против коронавируса можда ће захтевати да 'хуманизујемо' кључне линије производње“, сматра израелски писац.

Харари дубоко верује да је неопходан хитан састанак светских лидера, но он није оптимистичан. Сједињене Америчке Државе нису у стању да преузму вођство на начин на који су то урадиле током финансијске кризе 2008. године или епидемије еболе 2014.

Овај амбис који је настао када се Америка повукла, морале би да попуне друге земље или ће бити далеко теже зауставити пандемију. Уколико се то не деси, предвиђа Харари, међународни односи биће затровани на дуже стазе.

„Човечанство мора да изабере. Да ли ћемо кренути путем нејединства или ћемо изабрати стазу глобалне солидарности? Ако одаберемо нејединство, то не само да ће продужити кризу, већ ће за резултат имати још веће катастрофе у будућности. Ако одаберемо солидарност, биће то не само победа против коронавируса, већ и против свих будућих епидемија и криза које би могле да задесе човечанство у 21. веку“, тврди историчар.