До следећег октобра на истом месту – затворен 67. Међународни сајам књига

Под слоганом „Реч је слободна“ на 67. Међународном сајму књига представило се више од 400 издавача, бројни аутори из Србије и иностранства, а посета је надмашила прошлогодишњу.

Почасни гост Сајма књига била је Република Куба која је представила своју традицију, културну разноврсност, научна и дела примењене уметности. Говорили су писци, афористичари и песници.

„Када би укратко требало представити кубанску поезију, насталу на Куби, љубав, природа, домовина, неке су од најважнијих тема. Пишемо и о патриотизму. Присутне су универзалне теме попут бола, растанка, живота у егзилу“, наводи песник Вирхилио Лопес Лемус.

Гошћа из Словеније, Наташа Рогеља, представила је антрополошки путопис Тринаести месец у коме је осликала портрете медитеранских номада, док је са породицом седам година живела на једрилици.

Давид Унгер, писац из Гватемале који живи у Њујорку, представио је роман Мастермајнд, а књига Тонија Парсонса, Убиство за презаузете, седми наставак серијала о детективу Максу Вулфу, имала је светску премијеру на београдском Сајму.

„Имам срећу да пишем на такозваном великом језику. Међутим, морам да поменем да Србији нису потребне никакве поуке о писању и издавању књига. Видео сам да се овде књиге издају сјајно, да има много читалаца и да су књиге, издаваштво и писци овде и даље веома важни“, истиче Тони Парсонс.

Са Сајмом књига су се подудариле завршне епизоде серије Нобеловац. Колико су тражена дела Иве Андрића?

„Ове године се навршава 100 година од објављивања прве књиге Иве Андрића у опреми Српске књижевне задруге. Свака нова генерација која долази показује различито, али постојано интересовање за његово дело. Ове године због серије Нобеловац је то интересовање нешто веће“, каже Никола Маринковић, главни уредник Српске књижевне задруге.

„Посебно је веће интересовање за књигу Ко је био Иво Андрић? коју је приредила наша уредница Жанета Ђукић Перишић, која је била стручни консултант за саму серију дајући јој историјску утемељеност“, напомиње Владимир Петровић, уредник у „Академској књизи“.

Андрићев институт је представио издања објављена између два сајма, међу којима је и зборник Књижевно стваралаштво Владимира Кецмановића настао на научном скупу у Андрићграду.

„То је оно што је значај традиције у књижевности, када имате на шта да се наслоните. Најконкретније, да нисам имао у глави оно што је Андрић писао о Босни, имао бих потребу за објашњењима која је он дао. Овако је био могућ Топ без тих објашњења“, каже писац Владимир Кецмановић.

Обележено је два века од покретања Летописа Матице српске, век од рођења Александра Тишме, а монографија објављена поводом 160 година од рођења Бранислава Нушића добила је специјалну награду Сајма књига.

„Јубилеји су прилика за нова читања великана и њихових улога у нашој култури. На страницама ове књиге је Нушић, али у правом научном светлу“, наглашава Зоран Гутовић, директор „Православне речи“.

Највећу смотру посвећену писаној речи у Југоисточној Европи је посетило више од 200 хиљада људи. Завесе су спуштене уз сајамски поздрав – до следећег октобра на истом месту.