Спој привреде и уметности у Нишу – слике Паје Јовановића у кафани као и пре 125 година

Три слике Паје Јовановића, непознате српској јавности, стигле су у Ниш захваљујући компанији која прави лед сигнализацију. Слике је на аукцији у Бечу купила компанија ДМВ и то није само њихов излет у свет уметности, већ су организовали ликовну колонију, а слике излажу – у фабрици.

Портрети девојчице и Олге Витхаус, слика која је тренутно на рестаурацији и цртеж Игра сабљама, највероватније детаљ неке веће композиције – три су дела Паје Јовановића, купљена за више десетина хиљада евра и први пут су у Србији.

„Ми смо тражили Пају Јовановића. Одмах тражимо и Саву Шумановића, ако неко зна где има да се купи, али то је практично немогуће. Прво, били смо спремни да платимо, а друго, Паја је непогрешиво српски аутор“, наглашава Душан Шарковић, власник компаније ДМВ.

„Бавимо се индустријом, али имамо интересовања, што власник компаније, што сви остали запослени. Прибављамо уметничка дела“, додаје Наташа Обрадовић из компаније ДВМ Ниш.

Више од 200 слика домаћих аутора изложено је у кафанском амбијенту, јер је прва изложба Пајиних дела у Нишу приређена пре 125 година у тадашњој кафани „Европа“.

На изложби и слике са прве колоније одржане у кругу фабрике.

„Наш пријатељ Душан је направио једну колекцију фантастичних слика познатих сликара и морам рећи да ми је драго да се и ја нађем у једном елитном друштву врсних сликара“, каже сликар Драгољуб Станковић, учесник колоније.

А испод галерије заокружени систем развоја, производње, продаје и више од 200 запослених. Семафори и саобраћајна сигнализација су производи по којима је ова фирма позната широм света. Како сами кажу, желе да буду познати и по уметности.

„Ми не радимо роботизовану производњу. Није неко донео технологију па сад ми за толико евра изнајмљујемо на сат да би се ту направила нека вредност, него ми сами 32 године своју производњу креирамо. И по мени, уметност се дели на сликарство, вајарство, архитектуру, електронику и механику“, сматра Душан Шарковић.

Можда нема мецена, заштитника и добротвора уметности као некада, ипак овај спој привреде и уметности у Нишу, може се назвати савременим меценством.