"Живети у Дунавској бановини" у РТС-у

У Великој галерији РТС-а отворена је изложба под називом "Живети у Дунавској бановини". Мануал музеја заборављених уметности представља девет старих заната који на јединствен начин осликавају начин живота тридесетих година 20. века на наведеном простору некадашње Краљевине Југославије.

Изложбу је отворио в. д. генералног директора РТС-а Никола Мирков, који је поздравио присутне и похвалио ауторе.

"Само да подсетим, нас увек оптужују за репризе, међутим, особеност ове репризе огледа се у томе што би она могла да буде проглашена за постмодерну манифестацију", рекао је Мирков и истакао да је "уложена огромна љубав и пожртвовање" за скупљање ствари које су на изложби. 

Синиша Жарин, творац Мануалног музеја и један од аутора изложбе, рекао је да је "гоњен идејом да реконструише време изабрао најхаризматичнији период, крај 19. и почетак 20. века".

Мануални музеј заборављених уметности настао је као плод двадесетогодишњег истраживања, прикупљања и заштите артефаката старих и уметничких заната.

Првих година прикупљени предмети служили су као инспирација дизајнерском тиму, али и као декорација дућана, градећи на тај начин јединствен и препознатљив заштитни знак Мануалове мануфактуре.

"Изложба није уобичајена, нема потписаних предмета, не желимо ништа да сугеришемо, једноставно желимо да представимо живот обичног човека који се сусретао са овим занимањима и занатима", истакао је Владан Царичић, аутор изложбе. 

Ко су били "бербери", како је изгледало здравство, ко се бавио кројачким занатом а ко адвокатуром, где су се обућари називали шустери, ко је био последњи новосадски сарач, од када постоји геодетска делатност, само су нека од питања на које ова поставка даје одговоре. 

Изложба ће бити отворена до 31. јануара 2014. године. 

Дунавска бановина

Дунавска бановина је била управна јединица Краљевине Југославије успостављена Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године, који је донео краљ Александар I Карађорђевић.

Доношењем Септембарског устава 1931. године та бановина је постала управна и самоуправна јединица. Међу девет бановина била је највећа после Савске бановине.

Београд је са Панчевом и Земуном чинио подручје Управе града Београда. Зато је главни град Дунавске бановине био Нови Сад, а не Београд. Седиште администрације налазило се у Банској палати.

Обухватала је Војводину - Банат, Бачку и Барању и већи део Срема, затим целу Шумадију, Пожаревачку Мораву и Стиг. Од великих градова ван Војводине у тој бановини били су Крагујевац, Пожаревац и Смедерево. Првобитно су Шид и Сремска Митровица били укључени у Дринску бановину, али су после енергичних протеста тих срезова припојени Дунавској бановини, јер чине саставни део Војводине.