Јубилеј Народне библиотеке

Једна од најстаријих културних институција у Србији, Народна библиотека, обележава 180 година постојања. Народна библиотека Србије основана је на данашњи дан, 28. фебруара 1832. године и најстарија је установа културе основана на територији данашње Србије.

Централној прослави су присуствовали и министри у Влади Предраг Марковић и Расим Љајић, као и представници традиционаних цркава и верских заједница, културних установа и институција и универзитета.

Премијер Србије Мирко Цветковић рекао је да ће Влада Србије наставити да подржава делатност најстарије установе културе у земљи, Народне библиотеке Србије.

"Двовековно трајање Народне библиотеке Србије обележило је константно унапређивање и прикупљање фондова књига, али и страдање током Другог светског рата. Пуч библиотеке пратио је и пуч саме државе", изјавио је Цветковић.

Вршилац дужности управника Народне библиотеке Дејан Ристић рекао је да није могуће замислити српску културу, науку и просвету без великана који су јачали Националну библиотеку.

"Уверен сам да ће наредни период обележити повећање стручних и инфрастуктурних капацитета Народне библиотеке, као и њене суштинске модернизације", рекао је Ристић.

Историја за понос 

Настала је као својеврсни депозит књига, затим била библиотека у саставу (Књажевско-типографијска библиотека, Библиотека Попечитељства просвештенија), након тога је окупила више библиотека јавних и државних надлештава и откупила неколико приватних библиотека (Лукијана Мушицког, Јосипа Шлезингера), да би временом израсла у националну библиотеку.

Као највећа национална библиотека на Балкану, представља прворазредни информациони и културни капитал Србије и региона.

Фонд НБС представља културно добро које се трајно чува и садржи око пет милиона примерака разног библиотечког материјала са просечним годишњим приливом од око 20.000 наслова. Њене услуге у читаоницама дневно користи око 1.000 људи, а електронске услуге преко 8.000 корисника из земље и света, што на годишњем нивоу износи више од три милиона.

Током Првог светског рата, у бомбардовању је страдао део фонда. Преостали фонд је пресељен на више места у Београду, Нишу и Косовској Митровици, део је доспео и до Софије, али је после рата враћен. Међутим, нестало је доста грађе, рукописа, књига и новина.

Почетком Другог светског рата, у бомбардовању Београда, Библиотека, у то време смештена на Косанчићевом венцу, изгорела је до темеља. Тада је изгубљен велики део фонда, каталози и инвентари. Обнова фонда почела је још за време рата да би након њега била интензивирана.

На дан страдања у бомбардовању, 6. априла, 1973. Библиотека је свечано отворила врата своје нове зграде, у којој је и данас.

Електронски каталог Народне библиотеке Србије формиран је 1989, а 1996. Библиотека је добила рачунарску мрежу, када је омогућен и приступ интернету и израђена прва веб-презентација.

Дигитална Народна библиотека Србије данас обухвата милион докумената, укључујући и најстарији – Мирослављево јеванђеље из 12. века.

После свеобухватне реконструкције која је трајала дуже од три године, Народна библиотека Србије је 24. маја прошле године дочекала своје кориснике у реконструисаном ентеријеру у који је уложено 430 милиона динара.