Јадранка Јовановић – од Трста до Торонта, пред топлом, али и публиком од које се стрепи

О престижним италијанским наградама чија је добитница, светској публици и развоју опере у Србији, Јадранка Јовановић говорила је за Дневник.

-Током припрема за премијеру Грофица Марица коју сам певала у театру Верди у Трсту, ја сам као протагониста тада, а то је било 1989. године добила изненадни, неочекиван, фантастичан позив да управо ја уручим ову престижну међународну награду уметничкој легенди, тенору Николају Геди.

Ја га нисам познавала, можете да замислите каква је то била част и узбуђење за мене да управо ја прочитам образложење и да му ја уручим награду. Тада апсолутно не знајући и не сањајући да ће се после 30 година дакле 2019. догодити то да и ја будем један од добитника.

Наступали сте на више од 120 оперских сцена света, највише у Италији. Kаква су очекивања светске публике?

-У зависности од дела одређене земље, на пример различита је на северу Италије и на југу Италије. Такође када је Француска у питању и ту сам примећивала велику разлику, најопаснија и публика од које смо сви стрепели је публика у Театру Ређо ди Парма, дакле у Парми. Била сам више пута и у публици, током припрема премијере Фалстаф коју сам певала у Парми и верујте ми доживела сам велики стрес од реакције публике која је негодоовала према једном тенору из Бугарске и то неправедно.

У Америци је рецимо публика изузетно топла, срдачна, добронамерна. Kарнеги Хол фантастичне овације стојеће, Kенеди центар дивна публика, Торонто... Пошто сам у Трсту имала седам различитих премијера наша дијаспора наши Срби који су осетили потребу да дођу, купе улазницу, подрже ме, то је било велико задовољство за мене.

Kада упоредите оперу у свету и оперу код нас, шта бисте рекли у каквој је ситуацији данашња опера у нашој земљи?

– Оно што ми се допада је што је почело са подмлађивањем ансамбла, то је неминовно. Данас у свету ви имате незамисливе ситуације. Ви сада имате протагонисте, у главним улогама са 20 година, са 21 годином и то у врло тешким операма. Долази до брзе смене генерација. Не може млад човек да се избруси за годину дана, зато је битно спајати искусне, квалитетне и увек их у операма мешати са новим, младим снагама, мислим да је у сваком послу тако.