Бернхард Шлинк за РТС о кривици и одговорности: Неки људи никада не могу да добију опроштај

„Свака књига коју сам написао била је веома значајна за мене, стало ми је до њих. Исто је као са децом, волите их подједнако”, рекао је у интервјуу за РТС, Шлинк.

Да ли је Читач Ваше животно дело? Зашто је то полуаутобиографски роман?

 -Да ли је моје животно дело? То је дело којим сам стекао славу.Није аутобиографски више од било ког другог. Можете да пишете само о ономе што знате и зато увек изнова и изнова кроз писање књиге, спознајете себе.

Били сте судија и професор права. И у романима посвећени сте питањима кривице и одговорности. Ко може да тражи опроштај за злодело? Једна реченица Ваше мајке из детињства Вас је томе научила...

 -Као дечак увредио сам сестру. Свако вече сам се молио, заједно са мајком. Желео сам да питам Бога за опроштај јер сам увредио сестру. Моја мајка тада је била апсолутно у праву када је рекла - Мораш тражити опроштај од оних које си повредио.

Можеш да питаш Бога за опроштај само онда када људи више нису живи. Неки људи који нису верници никада не могу да добију опроштај.

Немачка историја је у позадини сваког Вашег романа, посебно Други светски рат. Из данашње перспективе, да ли је кривица због холокауста остала у прошлости?

 -Кривица је са новим генерацијама све слабија, али мислим да нам је то и даље снажно у сећању. Никада тако нешто не можете да заборавите, али генерација мојих унука не осећа кривицу и не треба да је осећа.

Други пут посећујете нашу земљу, какви су Вам утисци?

-Овде сам први пут био 1964. Тада сам био студент, тек што сам завршио други семестар на факултету. У Београд сам стигао возом, део Србије прешао сам пешке, део ауто-стопом. Био сам запањен тиме што у том тренутку, када је прошло само 20 година од рата, нико ме није одбацио нити ме осудио као младог Немца.