Франк Касторф за РТС: Све што радим, радим онако како не би требало да се ради

У Београдском драмском позоришту је 29. октобра премијерно изведена представа „Божанствена комедија“ коју, инспирисан истоименим Дантеовим делом, режира Франк Касторф, један од најзначајнијих савремених редитеља у свету. Са њим је за Културни дневник разговарала Оливера Милошевић.

Франк Касторф је велико име у свету позоришне уметности, симбол непоколебљивог савременог позоришта које из визуре нашег времена тумачи велика дела класика. Позориште је за њега место слободе, место где се практикује хигијена духа.

„Постоји једна Мандељштамова реченица: 'Класика је барутана коју још нико није дигао у ваздух‘. А Мандељштам ју је управо у својим интерпретацијама дигао у ваздух, као што је то радио и Пазолини. Чини ми се да настављам добру традицију оних који размишљајући не иду линијом мањег отпора“, каже славни редитељ.

Заједничка за све његове представе је незаустављива снага којом Касторф провоцира све, па и самог себе. Његове истине су контрадикторне, а продукције као ребуси пуни значења. Тако са својим ауторским тимом и у Београдском драмском позоришту реализује Дантеову Божанствену комедију.

„Све што радим, радим онако како не би требало да се ради. Кад сви кажу да је нешто црно, ја видим само бело или кад кажу да је гласно, мени је тихо. Дакле, морам се увек кретати у нечему што истиче парадокс. У овом раду, на пример, цитирамо лепу реченицу Осипа Мандељштама из дела Разговор о Дантеу, које је написао 1933. године на Криму. Мандељштамови текстови се свакако појављују у нашој представи, такође је ту и Хандкеов Голманов страх од пенала, и наравно, Дантеов текст од којег највише има Пакла“, наглашава Касторф.

У Божанственој комедији песник силази у таму људског греха, ослобађа се од греха и стиже до светлости, на путу крој Пакао, Чистилиште и Рај трага за апсолутном срећом, слободом и просветљењем. Осим ванвременске вредности Дантеовог дела Касторф трага и за његовим значењем у нашем времену.

„Данте, заједно са личностима, као што су Мандељштам, Тенеси Вилијамс, Достојевски, спада у људе који су се увек залагали за то да човек у патњи задржи своје људско достојанство. А то може бити узор за наше доба брзог живљења које кокетира само са површношћу. Ја сам задужен да дигнем у ваздух класику, тај подрум пун барута“, сматра редитељ.

На питање каве ће утиске након премије понети из Београда Касторф одговара:

„Нерадо ћу отићи из Београда. Радо шетам Савом и Дунавом. Овде срећем отворене, оптимистичне, веселе младе људе. Веома лепе жене и лепе мушкарце. Морам рећи да је ова земља лепа. Будући да потичем из Источне Немачке, Београд је за мене био земља наде“.

Од 29.октобра са представом Божанствена комедија у режији Франка Касторфа Београдско драмско позориште постаје значајно и у европским оквирима.