„Трик-роман" је потрага за формом, а епизоде су и на небу и на земљи

Радња романа започиње намером наратора да на скупу у Београду представи студију о трик-роману, који - како каже - „ствара фикцију сопствене реалности". И ту почиње игра и градња романа који читамо. (Петар Милошевић: Трик-роман. Агора, Нови Сад - Задужбина Јакова Игњатовића, Будимпешта, 2021).

Милошевић користи књижевност, путује до књижевних топонима, у штиво уграђује старе митове, изгубљене рукописе и случајно пронађени досије о праћењу Милоша Црњанског. Наратор, писац, води нас да слушамо концерте на воденим оргуљама из доба Римљана, обилазимо његову маму, и свакако да је он, са уграђеним маскама самог писца, иницијатор карневала који се одвија пред читаоцима.

Магија овог експеримента је да и вама дозвољава све, да се играте, проверите своје упориште у књижевности, да будете саучесник, а можда и наставите причу, јер вам аутор даје и ту слободу.

Шта је трик у романима које смо читали, а који подупиру вашу жанр-теорију? Да ли то да када се нешто упише у роман, то више није истина, чак и када је истина? Или нешто сасвим, сасвим друго?

- Трик-роман ствара илузију о сопственој реалности. Ако писац каже да обелодањује дневник главног јунака, онда читалац током читања треба (бар донекле) да верује да не чита роман него нечији дневник. Тај дневник је илузија стварности, додуше једне нове и фиктивне стварности. То је фикција чак и онда ако је роман заиста писан на основу неког пронађеног текста. Али у роману све постаје фикција, роман је хомогена материја, као што је у скулптури све од камена а у музици све од гласова.

Каква је ово потрага?

- Трик-роман је потрага за формом. Јер роман нема предодређену жанровску форму као стих и драмски дијалог. Зато у роману форма захтева посебну пажњу. Трик је стварање форме. Рецимо, ја у свом роману Лондон, Помаз мешам ћирилицу и латиницу чак и унутар појединих речи. То није игра, него форма за изражавање драме политичке изолације и судбинске повезаности оних светова које представљају азбука и абецеда.

У роману Ми же Сентандрејци развијам радњу уназад у времену зато што Сентандреја има богатију прошлост него будућност. Мој интернет-роман Вебсајт-стори казује да је Сентандреја као симбол „северног расејања" завршила своју овоземаљску мисију па се преселила у вечност, коју замишљамо у небесима, а тамо је данас разапета сателитска мрежа интернета, зато је и мој роман смештен у ту сферу. Значи, форма није формалност. Зато сам Трик-роман о трик-роману написао у форми трик-романа.

Да ли је вештица коју, према запису у пронађеном полицијском досијеу, кочијаш среће док вози Милоша Црњанског, иста она вештица из рукописног романа Луке Милованова Георгијевића? И како да разумемо њено „пролажење" кроз време и улогу у вашој изградњи трик-романа?

- Вештице спајају овоземаљску и надземаљску сферу, шетају (или лете) између мог родног села и митске позадине и легенде о том селу. Да ли је то увек иста вештица или оне имају своју династију или реинкарнацију, ја не знам. То је њихова занатска тајна.

Да позајмим ваше питање из Додатка на крају романа, шта бисмо могли рећи, где се одигравају поједине епизоде романа? И зашто „инсистирате" на називу Аквинкум?

- Епизоде мог романа одигравају се и на небу и на земљи, у свакодневној стварности, у историји и у миту. Аквинкум постоји у стварности, ту је данас стамбено насеље у непосредном суседству рушевина из римског доба, када је Аквинкум био град на источној граници Римске империје, која је почела да се распада баш овде, на периферији. Изучавао сам мало локалну историју Аквинкума и на своје изненађење (нисам историчар) видео сам да је распадање трајало безмало 500 година. Кад сам то схватио, учинило ми се да и ми живимо у једном таквом циклусу, али не знамо у којој смо фази, да ли на почетку, у средини или на крају.

Шта све одабране књижевне епизоде и њихове ауторе повезује у вашем експерименту, осим вашег експеримента?

- Наведе романе повезује њихов сопствени експеримент, тражење сопствене, специјалне форме. То је њихов заједнички именитељ и заједничка црта с мојим трик-романом.

Да ли је јунак романа експеримент, књижевност, или нешто треће?

- Главни јунак мог романа је приповедач, који додуше говори у првом лицу једнине, али то не значи да сам то ја. Он је јунак мог романа. Описујем га исто као друге, измишљене ликове. Он живи међу књигама, својима и туђима, зато међу јунаке мог романа можемо убрајати и књижевност. А пошто се ради о трик-романима, међу јунаке спада и експеримент као покушај стварања форме трик-романа.