„ЛП дуо“: Искористићемо ово време без концерата да стварамо нову музику

Реч је о пијанистима који истражују звучне и техничке могућности клавира, хибридних клавира и синтисајзера. Добитници су више од 30 интернационалних награда, изабрани су за један од осам најбољих светских пијанистичких дуа на значајном такмичењу у Мајамију 2008. године.

Током и након усавршавања у Београду и Немачкој, континуирано изводе нову музику, најчешће премијерно, а велики број композитора им посвећује дела.

Паралелно с тим компонују ауторску музику за позориште и ТВ серије, иницирају и учествују у великом броју међународних пројеката, од којих је најпознатији Квантна музика. За собом имају концерте у великим светским центрима – Паризу, Лондону и Њујорку, додељено им је признање за „креативност и уметничку иновацију“.

ЛП Електро је њихов алтер его, музички пројекат у оквиру којег компонују електронску музику. ЛП дуо је један од малобројних класичних ансамбала са статусом рок бенда. Популарни су, препознатљиви и оригинални.

Како одржавате пијанистичку форму током пандемије? Вежбате одвојено, носите маске или користите видео технологију?

Андрија Павловић: Инсталирали смо мала кућна студија па свако вежба одвојено, а виђамо се два, три пута недељно у нашем студију, који је наша мала музичка радионица. Ту смишљамо нове кораке и снимамо пробе које качимо на наше прозоре – друштвене мреже.

Чини нам се да се људима ово јако допада, да је позитивно и даје нову снагу и наду за даље. Потребно је да будемо проактивни у овим временима, солидарни и додатно пажљиви према себи и другима. Маске носимо када смо у јавном простору баш због те пажљивости. Остале маске су одавно пале (смех).

Соња Лончар: Ми смо навикли да целог живота вежбамо скоро сваки дан без обзира на околности. Вежбамо одвојено, али се и налазимо у нашем студију – потребно је да осим индивидуалне форме одржавамо и заједничку, јер то је поента нашег дуа. Маске носимо, као и рукавице, клавире и простор у којем вежбамо дезинфикујемо (чак и дирке клавира).

Водимо рачуна, јер у овој ситуацији лична одговорност може учинити добро за целу
планету.

Од самог оснивања дуа истражујете звук и постепено мењате приступ музици. Резултат је видљив и у хибридним клавирима, али и у ауторском раду. Шта вас покреће на то?

АП: Константна потреба за истраживањем, откривањем непознатих територија и променом. Пратимо своје унутрашње биће и то је углавном то.

СЛ: Истраживачки рад је одувек био неизоставни део нашег рада. Излажење из зоне комфора је најважнија ствар за неког уметника зато што су то моменти када се дешавају промене, а свака промена доводи до нових креација. У том смислу, прошли смо до сада различите фазе стварања, различите музичке жанрове, али и различите инструменте.

Осим клавира, свирали смо и аналогне синтисајзере, а цело то искуство је потпуно природно довело до креације новог инструмента – хибридног клавира, на којем стварамо и који свирамо последњих пар година. Видећемо шта ће се дестити у следећој фази, можда нас баш овај специфичан период подстакне на нешто потпуно ново.

Имам утисак да се то већ дешава, али како ће то тачно да изгледа, видећемо ускоро.

Посвећени сте „ЛП дуу" иако имате и одвојене каријере. Како успевате да ускладите све те различите ангажмане и уметничке изазове?

СЛ: „ЛП дуо“ је нешто чему смо се посветили и посвећујемо му највећи део времена, али потребно је понекад радити нешто друго. Свако ново искуство само на позитиван начин утиче и на „ЛП дуо“. Учимо одвојено, учимо једно од другог и заједно напредујемо.

АП: Све је то испреплетено, у суштини је то један пут који је подељен на више стаза, да се једна стаза не би загушила. Замислите заправо једно дрво са пуно грана. Једноставно смо активни и предузетни и док је тако, морамо да стварамо.

То наравно захтева доста времена, али свака активност помаже и инспирише другу област стварања.

Да ли пратите онлајн музичку сцену која је актуелна у време короне?

СЛ: Има врло занимљивих и креативних музичара који су нашли јако добар начин да у овом чудном периоду буду креативни. Открила сам и неке нове, пошто имам више времена да истражујем. Волим да слушам онлајн концерте и то радим често ових дана.

АП: Не пратим превише. Пуно је тога онлајн, што је и логично. Више сам заинтересован за унутрашњи рад, а затим за будућност музичке индустрије и културну сцену. Пре свега ме заиста изненађује пасивност појединих људи и институција који су јако безидејно и неодговорно реаговали у овом тренутку.

Ми смо у неколико наврата и на неколико адреса послали писмо са конкретним идејама да се помогне уметницима у овим отежаним временима. Најпре да се направи један фонд за уметнике како би им се што пре помогло, а друго да се одобре буџети за реализацију пројеката по принципу „кућна резиденција“.

Дакле рад од куће, као што већ и јесте. Затим нека се та дела реализују и уживо у неком тренутку, на јесен или следеће године када се стекну услови. Уметност, а посебно извођачка, доживљава тешке тренутке. А ово ће потрајати и не верујем да ћемо се опоравити пре 2021. године.

Који су ваши наредни планови? Да ли је овогодишња сезона практично завршена?

СЛ: Још увек не знамо како ће изгледати ова година, постоји нада да ће се ствари вратити у нормалу већ на јесен, али ако и не буде тако, имамо план. Искористићемо ово време без концерата да стварамо нову музику коју ћемо, надам се, моћи да презентујемо на концертима што пре.

АП: Нашу каријеру прати упорност и рад, а са друге стране - неизвесност. Што се тиче отказаних концерата, не знам када ће се поново реализовати, видећемо. Свакако, ми имамо шта да понудимо.

Са једне стране радићемо на новој музици и издањима, а са друге стране толико је већ разних необјављених снимака које имамо у нашој архиви.

Ускоро ћемо те снимке као и наш унутрашњи рад, разговоре, пробе, консултације и часове, понудити људима који нас прате онлајн.

Шта слушате и шта препоручујете за слушање у данима изолације?

СЛ: "Portished", "Massive Attack", "Daft Punk" од „старе музике“ али трудим се да истражујем и неку новију, а ту су рецимо "Roosevelt", "Poolside" i Дејвид Огаст.

АП: Lacrimosa (Ворен Елис и Пјер бертран) из филма Ђанго.