Миро Вуксановић: Писање је најбољи отпор свакој непогоди

Академик Миро Вуксановић дипломирао je на Филолошком факултету у Београду. Радио је као професор, управник Сомборске библиотеке, управник Библиотеке Матице српске. Од 2011. године управник је Библиотеке Српске академије наука и уметности.

Добио је низ угледних награда и признања за своје стваралаштво и за рад у библиотекарству и издаваштву међу којима су Награда Вукове задужбине, Просветина, Награда Друштва књижевника Војводине, „Лаза Костић“, Нинова награда, Награда „Меша Селимовић“, Вукова награда, награде „Ђура Даничић“, „Јанко Шафарик“... 

Читавог живота много радите, обављате више књижевних послова у исто време. Како издржавате овај епидемијом изазван стални боравак у кући?

– У кућном „затвору“, као и сви из моје категорије, послушан. Изучавам шта је корона и гледам како је тај невидљиви створић обележио систем глобализације, дао јој још један прави смисао.

Шта читате ових дана и зашто баш то?

– Постоје људи-примери који нам помажу у свакој невољи. У вирусној блокади најбоље је да читамо Андрића и да гледамо како се, стаменим реченицама и казивањем, пише за дуга времена. У исти мах, док читамо, ваљало би да помишљамо, што чешће то боље, да је Андрић своје нобеловске књиге написао у окупираном Београду. Поразио је злу судбину. И много мање победе доносе срећу. Имамо прилику да то остварујемо.

Недавно је објављена друга књига Ваших записа „Даноноћник". О каквој је књизи реч?

– То, дакле, није ни дневник ни ноћник, али јесте збирка на стотине записа, коментара, изрека, малих прича, песама у прози, есејчића, сећања, успомена и разних осврта. Сваки део је целовит и удружен у целину, у мозаик састављен од малих огледала, а у свакоме је по трунчић нашег света и живота. Волим фрагменте кад су успешно нађени и распоређени.

Пишете ли нешто ново?

– Сви ми, с намером или без ње, остављамо своје 'знакове поред пута'. То чиним и ја, сада, у задатим условима. Писање је најбољи отпор свакој непогоди и најоданији пријатељ у самоћи.

Уреднички рад такође?

– Пред вирусни удар одобрио сам за штампу прву књигу приступних беседа првих српских академика. Њих шеснаест је именовао Краљ Милан, а они су 1887. године казивали и потом објавили своје беседе. Петорица су примљени по позиву и са свечаним изјавама. То сам окупио у књигу којом почиње нова едиција у САНУ, речима Панчића, С. Новаковића, Љ. Ненадовића, Паје Јовановића и других.

Председавате Управним одбором Андрићеве задужбине која је управо објавила још пет томова Критичког издања Андрићевих целокупних дела. Сваког пролећа пред читаоце стиже ново коло Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности“ чији сте главни уредник. Хоће ли епидемија омести објављивање једанаестог кола?

– У првим данима короне добио сам прве примерке једанаестог кола Антологијске едиције 'Десет векова српске књижевности' Издавачког центра Матице српске. У том колу је једанаест књига у великом временском распону – од Држића, антологије грађанске поезије, Ускоковића, Винавера и Бојића до Михаиловића и Бећковића. Из исте штампарије добио сам и пет томова трећег кола Критичког издања дела Иве Андрића где су 'Кућа на осами' и укупна лирика. Нема уредника који се не би оваквим даровима обрадовао и нема правог српског читаоца који не би пожелео да такве књиге што пре крену на свој пут.