Исидора Жебељан: Имамо јединствену прилику да се суочимо са собом

Исидора Жебељан је дипломирала и магистрирала композицију на Факултету музичке уметности у Београду у класи Властимира Трајковића. Данас је професор композиције на истом факултету.

За своја дела добила је важне награде у земљи и у иностранству, међу којима је и Мокрањчева награда (2004). Изабрана је за члана Српске академије наука и уметности 2006, а за члана Светске академије уметности и наука 2012. године. 

Исидора Жебељан се радо одазвала позиву да говори за Културно-уметнички програм РТС-а, а одговре на питања послала је уз карактеристичан, мотивишући поздрав.

– Желим вам свима да будете добро и да будете весели. Ја се увек питам 'шта је добро у овоме' и одмах се некако осетим лакше. А тек 'шта је све могућееееее':)

Када слушамо Ваша дела имамо утисак да су настала са лакоћом. Како проводите време у доба ове епидемије? Да ли свакодневно компонујете? Којим темпом уобичајено стварате?

– Мој живот у 'Доба короне' се готово уопште не разликује од мог уобичајеног живота:) Сваки дан свирам и компонујем, медитирам, читам, вежбам, шетам, слушам музику и увече гледам неку од омиљених серија. Једина разлика је у томе што тренутно не могу да путујем – ипак, ту околност користим да будем што више са мојим момцима, да идемо на излете, у природу.

Део Ваше свакодневице је и сарадња са студентима, предајете композицију на Факултету музичке уметности у Београду. Како сте у овим условима осмислили рад Ваше класе? Да ли је неопходан контакт или су могућа предавања на даљину?

– Директан контакт је увек бољи, али и у овим условима је свашта могуће. За сада смо се договорили да ми студенти шаљу све што искомпонују мејлом (звук и ноте). Затим ћемо једном недељно да се чујемо преко Зум-а, када ћемо сви заједно да преслушавамо то што су урадили. То је и прилика да разговарамо о музици, ја ћу им давати савете како даље да наставе или шта треба да промене и побољшају у томе што су урадили. Ова могућност ме силно забавља, јер ми се већ привиђа да ће се зум-сесије претворити у музичко-сценске и психо-драмске радионице.

Када помињемо сцену, у новонасталој ситуацији Бечка опера и Метрополитен опера у Њујорку уместо наступа уживо, свакодневно емитују снимке својих продукција. Такође, поједини пијанисти емитују наступе на Твитеру. Да ли је, у времену када је све стало, решење у креативности?

– Увек је решење у креативности. Данашњи свет се клати над амбисом, јер у њему више готово да нема ни трунчице духовности, барем не у тзв. Западном свету. Пријатљица из Шпаније ми је јуче рекла да су се нпр. у Француској клинике за лечење менталних болести одједном напуниле страшно депресивним људима, који су у доба ванредног живота под короном схватили да немају баш никакав смисао у животу – пре свега зато што не могу да иду у шопинг.

Осим што су увек у вези са духовним, Ваша дела су налик филмским остварењима – најчешће су низови кратких музичких слика повезаних у целину. Која музика одговара овом тренутку? Шта Ви најчешће слушате када не компонујете?

– Најбоље је слушати ону музику која у себи има пуно радости, снаге, дејства, која је потпуно неспутана, слободна, неограничена. Ја слушам Равела, Равела и Равела.

Како ће се музички живот обновити? Да ли је време да размишљамо о томе?

– Дух увек налази начине да се испољи, па ће тако бити и сада, а и када све ово прође. Имамо јединствену прилику да се суочимо са собом, да почнемо да упознајемо себе, ако већ нисмо отпочели то путовање. Ах, дивног ли животног задатка.