Забранa за „Српски филм“?

Редитељ и продуцент „Српског филма" Срђан Спасојевић изјавио је за Танјуг да му вест о анонимном захтеву за забрану његовог филма, којa се појавила у домаћим медијима делује апсурдно и нестварно.

„Осим што ми та цела вест делује прилично апсурдно и нестварно, не знам ништа конкретно, не знам коме одговарам ни да ли постоји нека комисија", рекао је редитељ.

„За сада ми то делује мало смешно и банално. Мислим да до тако нечега (забране) не може ни да дође, јер би то била озбиљна срамота за било коју озбиљну институцију", објаснио је Спасојевић.

Говорећи о поруци његовог филма, који се на бруталан и шокантан начин бави актуелном темом насиља, редитељ је одговорио да „претпоставља да велики део публике једноставно и не уме да гледа филм, да није навикао на такве ствари".

„Изгледа да проблеми на које својом причом указује 'Српски филм' не долазе до изражаја и до оних до којих треба да дођу. То је јако чудно у средини у којој сваки дан по црним хроникама можемо да прочитамо разноразне ужасе који се дешавају свуда око нас", приметио је Спасојевић.

Редитељ је додао и да „од таквих ствари у нашем комшилуку окрећемо главу, нажалост, огуглали смо и почињемо да их сматрамо нормалном свакодневницом".

„Сада се диже бука, крећу питања и расправа око неког филма који на те ствари указује, тако да то заиста апсурдно звучи", закључио је Спасојевић.

Само један забрањен филм

На вести о иницијативи за забрану „Српског филма" реаговао је и директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић, који је за Танјуг рекао да је он против забране приказивања, а да је прави проблем тај што немамо биоскопе у којима би се различити филмови давали у адекватним терминима.

„Српски филм" од премијере у пролеће ове године у Америци, преко низа страних и домаћих фестивала, до ових дана када је на репертоару биоскопа у Београду, изазива опречне коментаре - од похвала за храброст до осуда због шокантних сцена насиља.

Зеленовић је нагласио да је „добар део каријере посветио скидању забрана са наших филмова".

„Ми смо занимљива земља када су у питању забране. Од 1947. до 1972. или до краја црног таласа у нашој земљи је произведено нешто више од 400 филмова и само је један званично забрањен", рекао је директор Кинотеке, наводећи омнибус из 1963. године „Град" Живојина Павловића, Кокана Ракоњца и Марка Бапца.

„Када тако гледате, ми смо једна прилично демократска земља. Међутим, по разним основама постојало је нешто што сам назвао зоном сумрака - тридесетак филмова које нисте могли да видите, мада их нико није забранио, те сам их назвао 'забрањени без забране", указао је Зеленовић.